Ada Ciganlija je možda i najbolji primer koji treba da posluži biciklistima, ali prvenstveno pešacima, da znaju gde se nalaze, šta mogu, a šta ne mogu da rade.
Staze na Adi Ciganliji nisu dovoljno obeležene, prvenstveno u delovima gde se ukrštaju sa pešačkim stazama.
Smatram da je najveći problem što se ugostiteljima dozvoljava da grade objekte tik uz biciklističku stazu, čime ugrožavaju bicikliste. Kada pešak prilazi iza tog objekta i naglo izađe na stazu, biciklista ne može na vreme da ga uoči. Najbolje rešenje bilo bi da se na mestima gde se ukrštaju biciklistička i pešačka staza postave table i za pešake i za bicikliste. Takođe, svako ukrštanje trebalo bi označiti i nekom jarkom bojom.
Vlasnicima pojedinih objekata na Adi trebalo bi naložiti da poseku rastinje koje su posadili tik uz stazu, u delu gde je pešački prelaz. Biciklisti zbog toga ne mogu da vide pešaka pa voze, moglo bi se reći, „naslepo”, ne znajući kada će, na primer, neko dete istrčati na stazu.
I objekti jednog kompleksa sportskih terena izgrađeni s tik uz stazu, ugrožavajući bezbednost biciklista.
Vrlo je važno objasniti roditeljima da biciklistička staza nije mesto za guranje dečjih kolica, osim u slučaju kada pešačke staze nema. Doduše, ima slučajeva da pojedini roditelji vole da voze rolere i guraju kolica. Tada je donekle i razumljivo da budu na biciklističkoj stazi, ali opet ugrožavaju bebu. Šta bi se desilo da neka bicikla udari kolica ili da kolica naglo skrenu? Ozlede bi pretrpeli i biciklista, a verovatno i beba.
JP „Ada Ciganlija” trebalo bi da stazu označi jakim bojama na svim mestima gde je to potrebno i da na svakom bitnom prelazu postavi table, kao i da se jasno označi ko sme da koristi biciklističku stazu.
Najkritičniji deo od ulaska na Adu jeste novobeogradska strana, sve do terena za američki fudbal. Treba obratiti pažnju i na deo na makiškoj strani, kada se završi divlja šuma, pa sve do ulaska na Adu. LJudi samo preskoče travnjak i ulaze na biciklističku stazu ne obraćajući pažnju da li dolaze biciklisti. Zato je potrebno da se na pojedinim delovima ova staza ogradi i da se odrede delovi na kojima se može prelaziti.
Adu Ciganliju navodim kao primer, a u gradu postoje još neke deonice na koje treba obratiti pažnju: Beograd na vodi, Dorćol, Zemun, Beton hala.
Pešaci moraju da budu informisani o tome gde se nalaze i da poštuju prava biciklista. Naravno, isto važi i za bicikliste kad je reč o pešacima.
