Nije to velika kuća, ima i u toj ulici i većih, zapravo je mala zgrada. Jedna od onakvih kakve se mogu videti u mirnim krajevima Beograda malo dalje od centra.
Ali, retko kada ćete na takvoj zgradi videti ploču posvećenu nekoj znamenitoj ličnosti. A zašto ih ne bi bilo? Možda je baš tu živela neka legenda.
Na primer – Delča, u Žarkovu.
Mala, mirna i strma ulica Mile Jevtović vodi ka šumskim stazama i, negde pred sam vrh dolazite do neupadljive zgradice u kojoj je živeo i stvarao Milan Delčić Delča.
Muzičar, poznato TV lice i dramaturg. Rođen je u Pirotu, odrastanje je započeo u Kruševcu, a onda stigao u Beograd. U to vreme ovaj kraj je bio daleko predgrađe ali su se tu stvarala dela koja će ovekovečiti urbani duh Beograda.
Nekoliko ulica dalje od Delčine kuće u isto vreme dok je on tu stvarao muziku koja će postati vanvremenski simbol Beograda, živeo je kultni pisac Milan Oklopdžić koji je tu napisao legendarnu knjigu “CA Blues”.
Sedamdesetih Delča ulazi u svet muzike, najpre u grupi “Furije furiozno furaju”. Bio je i saradnik radija Studio B, a bavio se i amaterskim pozorištem.
Grupu nije menjao, ali ona je menjala ime. Najpre u “Prolog za veliki haos”, da bi, konačno, dobila ono po kojoj je svi znamo – “U škripcu”.
“U škripcu” je bio jedan od čuvenih beogradskih novotalasnih bendova iz osamdesetih čije su pesme do danas ostale himne jednog vremena, i slušaju se i dalje, puštaju po žurkama i klubovima…
Koliko se ozbiljno bavio muzikom, toliko se ozbljno bavio i pozorištem. Diplomirao je dramaturgiju i autor je više predstava.
Zabeležena su i solo izdanja, brojne emisije koje je vodio, filmovi u kojima se pojavljivao, a imao je i izložbu fotografija o kišnom Menhetnu…
Bio je umetnik koji je uvek imao neki projekat “u rukavu”, a čiji duh nije klonuo čak ni kada telo jeste. Do samog kraja niko nije ni znao da se deceniju borio s opakom bolešću.
Koliko se ozbiljno bavio muzikom, toliko se ozbljno bavio i pozorištem. Diplomirao je dramaturgiju i autor je više predstava.
Zabeležena su i solo izdanja, brojne emisije koje je vodio, filmovi u kojima se pojavljivao, a imao je i izložbu fotografija o kišnom Menhetnu…
Bio je umetnik koji je uvek imao neki projekat “u rukavu”, a čiji duh nije klonuo čak ni kada telo jeste. Do samog kraja niko nije ni znao da se deceniju borio s opakom bolešću.
Preminuo je 2011. u svojoj 51. godini, ne dočekavši objavu poslednje pesme koja se pred publikom našla naredne 2012. godine.
Poslednji stihovi koje je napisao bili su:
“Dobro je što ne znam ko sam,
Sutra mogu biti bilo ko.
Snaga svetla ili sila mraka,
Svako dobro voli svoje zlo.
Dobro je i kad dobro nije.
Sve u redu je”.Preminuo je 2011. u svojoj 51. godini, ne dočekavši objavu poslednje pesme koja se pred publikom našla naredne 2012. godine.
Poslednji stihovi koje je napisao bili su:
“Dobro je što ne znam ko sam,
Sutra mogu biti bilo ko.
Snaga svetla ili sila mraka,
Svako dobro voli svoje zlo.
Dobro je i kad dobro nije.
Sve u redu je”.