Prema davnom predanju, ćerka rimskog cara Gordijana III bolovala je od tada nepoznate bolesti. Priča kaže da je iscelio Sveti Trifun, rođen u trećem veku n.e. u selu Kampsada, u antičkoj oblasti Frigiji.
U srpskom zapisu iz XVI veka Sveti Trifun se već spominje kao zaštitnik vinogradara. Postojali su i narodni običaji da se, kada je njegovo “slovo“, 14. februara, gleda u nebo i prognozira godina.
Kako je praznovanje ovog svetitelja poslednjih godina postalo veoma popularno, a kao rezultat podudarnosti sa globalnim praznikom “Dana ljubavi” (katolički Sveti Valentin), pojavilo se i pitanje – da li u Beogradu postoji nešto povezano sa Sv.Trifunom?
Živeo je povučeno, nije išao u kafane, čak retko i u šetnje. Iako je imao dosta novca, nije se previše luksuzirao, što su mu malograđani zamerali. Nažalost, ni sa jednom suprugom nije imao dece. Stanka – Caja mu je, pak, dosta pomogla da uveća bogatstvo.
Nakon njegove smrti imovina je ostala bez ovlašćenog staraoca jer je sve testamentom poklonio u dobrotvorne svrhe i Beogradu (Gradska bolnica, najveće zvono za Svetosavski hram) ali i kraju odakle mu je poticala familija (Prizren, Gračanica, Krupanj, Knjaževac).
Iz današnje perspektive pomalo neobično, ali u vreme početka vladavine komunizma, 1945. godine je, na prvi dan Božića, u Spasićevoj zadužbini u crkvi na Topčideru bila odslužena prva liturgija.
Već naredne godine na službu u crkvu Svetog Trifuna dolazi sveštenik Dejan Dejanović koji je brzo okupio zajednicu od preko dve hiljade vernika.
Zajednica je postala, i dan danas je, kao velika porodica. Najsvečanije je baš 14. februara, kada se slavi Sveti Trifun i kada se održava svečana liturgija.
Crkva je u Beogradu postala poznata zato što se u njoj na druženjima posle službi upoznalo mnogo budućih parova. Inače, svi koji tamo odlaze se zovu “Kampsađani“, a crkva Kampsada, po rodnom mestu Svetog Trifuna.
U ovom hramu se, inače, kao svetinja čuva i ikona Vavedenja pred kojom se molio Sveti vladika Jovan, arhiepiskog Šangajski i San-Franciski.
