Onome ko prodaje, cena je uvek niska. Onome ko kupuje, uvek je mnogo. Ko prodaje kuću, u cenu bi da uračuna i emotivnu vrednost i uspomene koje je tu ugradio. U slučajevima eksproprijacije, država ipak ima standardne aršine.
Žitelji klizišta na Umki napustili su kuće pre nego što su se nakrivile ili ih je tlo progutalo.
Meštanin Dejan Savićević navodi da su svi otišli sa tog područja.
„Mi smo ovde poslednji Mohikanci. Pravimo neku drugu odstupnicu, dok to ne završimo, još smo ovde“, rekao je Savićević.
Poreska uprava je procenila zemljište. Bilo je 90 zahteva za eksproprijaciju, a već je sklopljeno 67 sporazuma i vlasnicima je novac isplaćen, saopštila je Opština Čukarica. O visini naknade malo ko govori.
Obrađeni su svi zahtevi za legalne objekte
Direktor Zavoda za veštačenje Vlado Nikolić rekao je da su se obrađivali zahtevi koji su imali legalne objekte, građevinsku i upotrebnu dozvolu.
„Dobili smo zadatak da ne možemo da primenimo na nelegalnim objektima koji su građani u kasnijem periodu, kad se znalo već da je to klizište i da je rizično graditi tu. Tako da smo sve odradili“, rekao je Nikolić.
Njihovo je da utvrde vrednost imovine, a Opština ili Grad odlučuju o tome šta će ponuditi, novac ili stanove. Mada, u saopštenju, Opština ističe da će od Grada tražiti da nekako pomogne i onima koji su nelegalno gradili, posle 1971. kada se definitivno saznalo da je ovde klizište.
Veštačenje objekta na početnoj trasi metroa
Veštačeno je i 600 objekata na liniji metroa da bi preduzeće zaduženo za gradnju obezbedilo dokaze ili se gledalo da li su objekti napukli, da li su se slegli, oštećeni ili nakrivili.
Na osnovu toga firma „Beogradski metro“ i voz imaće dokaze o stanju, a to će biti i svojevrstna potvrda vlastnicima objekata.
Ukoliko probijanje trase, 30 metara ispod zemlje, prouzrokuje još veća oštećenja, vlasnici bi mogli da traže naknadu. Počelo je i veštačenje objekata na početnoj trasi metroa na Čukarici, na zahtev Grada.
Dopunom Zakona o eksproprijaciji predviđeno je da se i za nelegalne objekte može dobiti naknada. Vlasnici koji su nezadovoljni naknadom, mogu da se žale Ministarstvu finansija ili da pokrenu postupak na sudu. Mogu da traže privatno veštačenje ili superveštačenje, ali tada sami plaćaju troškove.
„Ako nam dođe neka pritužba ili žalba na naše veštačenje, to je većinom ako smatraju stranke da smo mi nešto ispustili. Ali to je vrlo malo, jer vi kad idete na teren, to se i snima, slika, dokumentuje“, rekao je direktor Zavoda za veštačenje Vlado Nikolić.
Ima raznih eksproprijacija. Zakon je, zbog javnog interesa, ubrzao sam proces, skratio rokove žalbi i odlučivanja.
Stranci grade uglavnom u industrijskim zonama, a mogu zemlju od države da kupe, direktnom pogodbom ili na licitaciji, na osnovu pisma o namerama. Ponekad firma otkupi zemljište od vlasnika i proda ga investitoru.
U Lazarevcu, zbog stalnog proširenja kopova, neki su se o trošku rudnika nekoliko puta selili.
