Stara kafana, most ili čitav kraj grada – šta je, zapravo, Careva ćuprija i ima li još te “ćuprije“?
Lokacija iznad koje se danas podiže zamršena betonska petlja sa svojim drumskim i tramvajskim nivoima koji se prepliću, sakriva “Carevu ćupriju” – mesto koje nekada nije ni bilo Beograd, bar ne u smislu naselja.
Daleko od grada putnici-namernici tu su prelazili drveni mostić jer je put do grada prečila Topčiderska reka. A gde je prolazio put tu su bile i mehane, pa se tako i ovde našla kafana “Careva ćuprija“, i par stotina metara dalje, “Gospodarska mehana“. Po ovim kafanama se i danas zovu delovi Topčiderskog brda oko njih.
Ali, preprekama tu nije bio kraj. Putnici koji su iz Srbije dolazili ka Beogradu morali su da prođu preko još jedne vode i još jedne ćuprije – to je bila Mokroluška reka, koja je već decenijama skrivena u cevima ispod autoputa, i čuveni Mostar, koji je takođe (p)ostao važna saobraćajna trasa.
Ono što je “Carevu ćupriju” kudikamo približilo Beogradu bio je dvorski konak kneza Miloša na Topčideru, a vremenom se ovde razvijala i industrija, pa je tako niklo i naselje Čukarica. Banovo brdo tada još dugo je bila golet.
Most “Careva ćuprija” bila je mnogo bliže Topčideru, otprilike tamo gde se nalazi velika raskrsnica koja deli put ka Novom Beogradu, Rakovici i Banovom brdu. A “Careva ćuprija” se u naše vreme prelazila kada se ka Čukarici išlo alternativnim putem, preko tzv. rampe. Naime, u vreme kada je glavni put za Čukaricu bio preko malog mosta zvanog “Tobogan“, a koji je premošćavao ne reku već prugu, put preko “Careve ćuprije” značio je potencijalno manje gužve. Osim kada bi prolazio voz, kada se rampa spuštala i nastajao kolaps.
Još jedan i to mnogo lepši stari kameni most očuvan je u zoni Careve ćuprije.
Zbog njegovog arhaičnog izgleda mnogi misle da je baš to nekadašnja Careva ćuprija. Ovim mostom, koji je lepo očuvan, moguće je i danas proći peške, ali on nikada nije bio namenjen drumskom prevozu.
Mostić je poprilično uzan, a tuda je nekada prolazio “ćira“- voz koji je Beograd povezivao sa Herceg Novim preko Obrenovca, Mokre gore i Višegrada.
U ovoj zoni postoji još jedan zaboravljeni most preko Topliderske reke. To je bio železnički most za prilaz nekadašnjem kompleksu “Jugopetrol” skladišta nafte, predratnom “Šelu” i sve do nedavno, postrojenju NIS.
Ovaj prostor je prodat, i tu više nema skladišta nafte, već će postati urbana zona. Ipak, među ruševinama nekadašnjeg skladišta nafte ostao je još jedan trag prošlih vremena: objekat koji je, čini se, nemoguće srušiti. To je specijalan toranj, sličan onome kod tramvajske okretnice na Pristaništu, koji je služio kao osmatračnica u Drugom svetskom ratu. Taj bunker izgradili su Nemci tokom Drugog svetskog rata, koji na betonu i armaturi nisu štedeli kada su u pitanju vojni objekti.
Od ove pruge ostali su samo delovi. Iako postoji uredan znak za prelezak pruge, ona je opstala samo u delu koji se seče sa pomoćnim putem ispod petlje. Neposredno pre i posle ovog prelaza pruga je uklonjena, ali o tome da je donedavno tu bila trasirana svedoči tucanik i stari, truli, naslagani pragovi.
Stare ćuprije preko Topčiderke sada su samo ostaci nekadašnjeg saobraćaja ali, skoro čitav vek star, “ćirin” kameni most mogao bi da bude posebno istaknut u saobraćajnom vrtlogu petlje “Radnička”. To je definitivno jedan od najstarijih beogradskih mostova koji je odoleo decenijama.
Ćira za Obrenovac ukinut je 1968. godine i to je, treba podsetiti, bila retka preostala pruga uskog koloseka u zemlji.
