Stvaranje višenamenskog centra koji će zadovoljiti potrebe savremenog grada, a istovremeno očuvati kulturno-istorijske i prirodne vrednosti, očekuje se od učesnika juče raspisanog anketnog konkursa za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici. Reč je o 85 hektara prekoputa zaštićenog prirodnog područja „Šume Košutnjak”, na kojima je izgrađeno više od stotinu objekata sa oko 220.000 kvadratnih metara. Na toj lokaciji nalaze se Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja – DIF, Radio-televizija Srbije – RTS, Jugoslovenska kinoteka (Državni audio-vizuelni arhiv Srbije), Vatrogasna stanica, Ministarstvo odbrane – „Zastava film”, Hram Svetog apostola Luke, firme: „Košutnjak film” doo, Hala sportova Žarkovo, „Avala studios” doo i niz stambenih objekata i porodičnih kuća.
Pre četiri godine za taj deo Čukarice na ranom javnom uvidu bio je plan detaljne regulacije (PDR) zbog kojeg se pobunio deo javnosti strahujući da bi gradnja stambenih, poslovnih i komercijalnih kvadrata bila nauštrb zelenila i šume. Mesecima su sugrađani protestovali i prikupljali potpise da bi osporili potencijalnu urbanizaciju, a planski dokument nikad nije usvojen. Rešenja sa ovog konkursa mogla bi da budu osnov za izradu novog PDR-a.
To područje, kako je u prologu konkursa naveo predsednik žirija akademik i profesor emeritus Branislav Mitrović, predstavlja neiskorišćen urbani potencijal, u dosadašnjem razvoju grada „preskočeno” mesto u smislu diskontinuiteta izgrađenog gradskog tkiva.
– Zadatak konkursa je da se za ovaj prostor, koji je pod građevinama sa izvornim namenama koje više ne funkcionišu, pronađe rešenje kako bi se prostor integrisao u gradske tokove kroz održive projekte koji obuhvataju ekološku revitalizaciju. Time bi se otklonila potreba za zauzimanjem novih prostora prirode jer bi se prostor revitalizovao i transformisao kao „braunfild” područje za nove projekte – istakao je arhitekta Mitrović.
On je podsetio da se taj deo grada ne nalazi u okviru zaštićenog područja, ali da arhitektonsko-urbanističko rešenje mora da bude takvo da ostvari organsku povezanost sa okolinom, poštujući kulturno nasleđe i potencijal lokacije.
– Konkursni zadatak naročito podrazumeva očuvanje šumskog fonda i zelenila u postojećim površinama, kao i njihovo unapređenje i proširenje kroz održive i ekološki odgovorne mere – ukazao je Mitrović.
Pred učesnicima ove javne arhitektonske utakmice su dva zadatka – prvi je konceptualna postavka programsko-prostornog rešenja za svih 85 hektara (zona A) „sa rasporedom i umrežavanjem sadržaja i zelenih površina, određivanjem kapaciteta i komunikacija i omogućavanjem kontinuiteta autentičnog gradskog pejzaža dostupnog za javnost”, a drugi su urbanističko-arhitektonska rešenja za pojedinačne korisnike (zona B koja obuhvata 42,25 hektara) – RTS, „Košutnjak film”, „Avala studios”, Državni audio-vizuelni arhiv Srbije – Jugoslovenska kinoteka i kolektivno stanovanje unutar zone RTS-a – kao užeg obuhvata i težišta razrade konkursa, navedeno je u konkursnoj dokumentaciji.
Za kompleks RTS-a predviđena je rekonstrukcija postojećih objekata (29.000 kvadratnih metara) i izgradnja novih sadržaja (56.000 kvadrata), što je ukupno 85.000 kvadratnih metara. Objekti koji su neplanski građeni (neplansko naselje), restoran „Filmski grad”, devastirani montažni objekti predviđeni su za uklanjanje jer ne pripadaju sadržajima javnih funkcija, piše u konkursnom zadatku.
Najizazovnija tema konkursa je područje „Avala studija”. Zato se očekuju predlozi za promenu ove zone od nekadašnjeg filmskog centra u mesto koje pripada gradu i koje formira prostor novog društvenog života i novog susedstva – tipologije stanovanja i ostalih komplementarnih sadržaja (poslovnih, kulturnih, javnih i posebno zelenih površina), preko izložbenog prostora „Avala filma”, prostora eksperimentalne scene, afirmacije kulturno-istorijskog nasleđa i pejzaža, ugostiteljskih sadržaja, odnosno informativnog punkta kao alternativnog gradskog centra na toj lokaciji.
– To je svakako veoma zahtevno s obzirom na zatečeno stanje prirodne i građene sredine, veliki zeleni fond je nepristupačan i neuređen, a najveći broj objekata je u potpuno ruiniranom stanju i njihova obnova u smislu rekonstrukcije je i zbog slabog stanja konstrukcije i dotrajalih, neupotrebljivih, instalacionih sistema tehnički neopravdana – navedeno je u konkursnoj dokumentaciji.
Predlog je da se sačuva i rekonstruiše Studio 1, u potpunosti očuva drvored u središtu kompleksa uz odgovarajuće parterno uređenje, očuvaju glavni pristupni pravci, mesto nekadašnje portirnice. Na ulazu uz prometnu Ulicu kneza Višeslava, zajedno sa Studiom 1 predvideti formiranje specifičnog lokalnog centra, poslovne namene: kultura, poslovanje… Na delu nekadašnjih filmskih studija, napuštenih i pratećih objekata bivšeg filmskog centra planira se izgradnja stambene zone okružene zelenim površinama i šumama.
Za zonu koja obuhvata „Košutnjak film” moguće je „predvideti rekonstrukciju/nadogradnju postojećih objekata ili delova objekata, kao i izgradnju novog stambeno-poslovnog kompleksa”.
Postojeći objekti Filmskog arhiva Kinoteke – muzej, pomoćni objekti, bunkeri depoa u potpunosti se zadržavaju. Osim filmova, u arhivu se čuva i prateća filmska građa: fotografije, plakati, knjige snimanja, reklamni materijal, dokumenti iz istorije filma, kao i tehnička zbirka predmeta iz istorije kinematografije. Filmski fond je 1964. ubrajan među pet najvećih u svetu, a danas je sa više od 100.000 filmova među deset najvećih.
Javno arhitektonsko takmičenje raspisalo je Društvo arhitekata Beograda, a naručioci su RTS, „Košutnjak film” i „Avala studios” u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) i Jugoslovenskom kinotekom – Državni audio-vizuelni arhiv Srbije. Rok za predaju radova je 24. mart 2025, a mesec dana kasnije biće objavljeni rezultati konkursa.
Nagrade i žiri
Ukupan nagradni fond je 95.000 evra. Taj iznos biće raspoređen na sledeći način: za prvu nagradu rezervisano je 40.000 evra, druga je vredna 20.000, treća 10.000, a pet rešenja biće otkupljeno za po 5.000 evra.
Radove će ocenjivati žiri sa akademikom Branislavom Mitrovićem na čelu, a članovi su urbanista prof. dr Zoran Đukanović, arhitekte mr Bojan Kovačević, prof. Dejan Miljković, prof. mag. Vasa Perović, prof. Ivan Rašković, pejzažni arhitekta van. prof. dr Boris Radić i urbanisti docent dr Ivan Simić i Jelena Stojkov. Konsultanti su arhitekta Aleksandar Obradović i naučni savetnik iz Instituta za šumarstvo dr Vladan Popović.
