Otvaranje Golf-kluba „Beograd“ i terena za najotmeniji sport, zračilo je tog 31. maja 1936. godine do tada retko viđenom atmosferom. Do tog dana pretežno golišava, ledina na Košutnjaku se u tih nekoliko sati nagledala galantne gospode i dama, glamura i zvanica iz visokog društva.
Tog popodneva je i knez Pavle Karađorđević premijerno izveo svoj udarac štapom za golf. Deo Košutnjaka od Nemačkog vojnog groblja ka Rakovici postao je poljana sa hrpom rupa, ali štapova i loptica se ipak nije mogao latiti makar ko.
Naime, samo da bi se upisao u klub, prosečni golfer je iz džepa morao izvaditi tadašnjih 1.000 dinara. Godišnja članarina je premašivala i ovu brojku i stajala 1.200 dinara. Cena – prava sitnica, pomislio bi neko kome se slučajno omakne da poistoveti tadašnju hiljadarku sa sadašnjom.
Rekreacija za Beograđane iznad proseka
Ovi što nisu mogli da priušte zamahivanje štapova po livadi punoj rupa, bili su manje-više svi prosečni Beograđani. A „prosečni“, to je značilo – gotovo svi sa prosečnim primanjima. Kada bi se poredila sa tadašnjom upisninom u beogradski golf klub, prosečna mesečna zarada bila je manja za ukupno 91 dinar.
Drugim rečima, u Kraljevini se sredinom ’30-ih godina mesečno zarađivalo u proseku 909 dinara. Da je živeo, primera radi, u Francuskoj, prosečni Beograđanin bi eventualno i mogao sebi dozvoliti luksuz da se upiše u golf klub. Jer, kada bi se prevelo u ovdašnju valutu, Francuzi su u to vreme prosečno zarađivali nešto više od 2.300 dinara.
Da je, pak, živeo u Americi, tom istom Beograđaninu, sa prosečnom američkom zaradom od 5.500 dinara, upisnina u golf klub bi bila još beznačajnija stavka. Budući da nije bio ni Francuz ni Amerikanac, prosečnom stanovniku prestonice je bilo preostalo da se za tarifu (približno) istovetnu upisnini pobrine za svoje svakodnevne potrepštine.
Toliko mu je dozvoljavala i ekonomska računica. Naime, za mesečnu zaradu od onih 900 i koji kusur dinara, moglo se u proseku pazariti 72 litra ulja ili 520 litara mleka, 86 kilograma svinjetine ili, pak, 36 muških bluza – razume se, ne u jednom cugu, već u zasebnim količinama.
Sem toga, ova se računica primarno odnosila na radničku klasu. I dalje je bilo Beograđana koji nisu imali ni za toliko, ali su i jedni i drugi pohitali da isprate otvaranje igrališta za najotmeniji sport.
„Druga sreća“ na koju se čekalo 7 decenija
Dok je Golf-klub „Beograd“ od dobrostojećih članova ubirao priličnu sumu, imalo se šta uložiti i u to da elitni teren ostane pristojno uređen. „Zbog jakog sunca preko leta i naglih promena vremena, igralište u Košutnjaku održaće se s mnogo truda“ – tako je predočila i štampa koja je uredno ispratila otvaranje. A oko održavanja elitnog terena takođe je bilo posla preko glave.
Novinari su objasnili da je zarad toga „sagrađena naročita pumpa koja baca vodu iz doline na vrh brda“. Time je valjalo sprečiti da travnati ćilim presuši od jakog sunca, a potom „travu treba negovati, šišati, valjkom redovno prelaziti preko terena, jer on mora biti ravan kao sto za bilijar“.
Ipak, brižljivo uređivanje je potrajalo svega pet godina po otvaranju kluba. Kobnog 6. aprila 1941., Nemci su Beograd zasuli tonama bombi. Osim što je čitava prestonica sravnjena sa zemljom, od tada je ponovo opustelo i igralište na Košutnjaku.
Katanac je tada stavljen i na prvi beogradski golf klub. Nekoliko ratnih godina kasnije, teško da je ikome bilo do otmenih sportova. Mada se narednih godina pohrlilo i na obnovu zemlje, prioriteti su ipak učinili svoje – obnova je naposletku zaobišla Golf-klub „Beograd“.
Obnovljen je, doduše, bio Košutnjak, ali u drugačijem maniru. Na poljani punoj rupa je napokon iznikla šuma, a zgrada nekadašnjeg kluba, umesto na otmenu partiju golfa, počela da okuplja goste oko restoranskog jelovnika.
„Naslednik“ kluba za golfere je ipak zadržao ime „Golf klub“. A onaj drugi, u kome se zamahivalo palicama, čekao je na novo otvaranje još nepunih 7 decenija. 15. jula 2001. godine, Beograđani su po drugi put dobili priliku da zamahnu štapovima – ovoga puta na Adi Ciganliji, gde se novi klub, pod istim imenom kao i njegov prethodnik, spremao da primi igrače otmenog sporta. Pripremanje je, pak, trajalo do 17. septembra 2003. godine, kada je (drugi) beogradski golf klub i zvanično otvoren.
