Niti manjeg mesta, niti značajnije uloge u istoriji Srbije: malo ko bi danas na karti mogao da pronađe selo Pećani.
Skriveno između Ostružnice, Umke i Velike Moštanice, praktično stešnjeno i nejasno odvojeno od ostatka ovih razuđenih naselja, Pećani, danas deo beogradske opštine Čukarica, ipak, zaslužuju i tablu i ime, ali i koju reč više.
Jer, ovo mesto je davne 1805. godine bilo srpska prestonica! Bar na jedan dan. A kako je ta prestonica izgledala – niti je bilo trga, niti crkve, nekog monumentalnog zdanja sa stubovima i svečanim salama, ukrašenim govornicama i svečano odevenim poslanicima.
To je bila jedna poljana iznad mesta, okružena šumom i vojnom stražom. Skupština pod vedrim nebom. A odluke – sudbinske.
Jurišalo se tada u borbu za oslobođenje i strahovalo od napada Turaka. Beograd je tek trebalo osloboditi.
Na ovoj skupštini naroda, koji nije imao svečana odela i zlatna pisarska pera, već samo hrabro srce i snažnu volju, pojavila se jedna veoma važna ličnost – prota Mateja Nenadović koji je stigao iz daleke Rusije.
On je tamo tražio podršku za srpske ustanike i stoga su svi na skupštini čekali da čuju njegov referat. Ruski car je, izgovorio je na toj poljani prota, uzeo pod zaštitu pobunjeni srpski narod!
.Nije ovaj sveštenički izveštaj bio jedina tačka dnevnog reda. Bila je to prava skupština sa nekoliko tački dnevnog reda: tu je urađen i razrez poreza, kao i obračun rashoda i izdataka od početka ustanka. Takođe, izabrana je i deputacija za putovanje u Carigrad kako bi turskom sultanu predala narodnu molbu. Stešnjena između imperija, mala Srbija je tražila podršku na svim dvorovima ne bi li se oslobodila terora lokalnih osmanskih upravnika, zloglasnih dahija, čije nasilje na narodom je dostiglo nepodnošljivu tačku.
Najpoznatija ustanička skupština održana je 1804. godine u Orašcu, a te godine bila je i jedna u Ostružnici. Ova u Pećanima je održana te 1805. godine, kada se narod sa svojim predvodnicima sastajao i u Borku, kao i u Smederevu.
Iako je mesto za održavanje ove “beogradske” skupštine bilo određeno pre svega po kriterijumima bezbednosti, zbog geografije i tada teške pristupačnosti za veće formacije turske vojske koja bi napala skup, ne treba zaboraviti da je ovo seoce, praktično samo sa jednom ulicom, tako na jedan dan bilo srpska prestonica. I da su upravo tu obznanjene važne vesti i donete presudne odluke za nastavak ustanka.
Kaldrma ovom prilikom poziva nadležne institucije da na adekvatan način obeleže ovo mesto od velikog istorijskog značaja.
