Napustila nas je Branka Veselinović, u 105. godini života. Tokom svoje karijere glumila je u više od 100 predstava u pozorištu, i više od 50 televizijskih serija i filmova. Bila je najstarija živa glumica na svetu, dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad..
Rodila se davne 1918. godine u Novom Bečeju. Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. U Novom Sadu je igrala do 1940. godine kada je prešla u Beograd. Pokazivala je veliki talenat za humor i satiru.
Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove”. U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940–1942), Narodnom (1944–1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947–1978).[2] Igrala je na scenama svih beogradskih pozorišta, a u Americi je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi „Majka hrabrost i njena deca”. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici” dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964. godine.
„Njen urođeni komičarski dar, smisao da otkrije neobičnost i slojevitost karaktera, maštovitost u pronalaženju ekscentričnih detalja – pomogli su joj da ostvari galeriju reljefnih i atraktivnih uloga u komedijama Sterije, Nušića, Plauta, Džonsona, Gogolja, Čehova, Majakovskog i dr.“, stoji u Enciklopediji Srpskog narodnog pozorišta.
Bila je udata za glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića (1915-2012). Venčali su se 30. septembra 1948. godine. Jedini žal joj je bila što nije rodila dete.
– Volela sam da imam decu. Lečila sam se. S Mlađom i sa mnom bilo je sve u redu, a na razvod zbog toga nisam pomišljala. Profesor Tasovac mi je rekao da u drugom braku partneri mogu da dobiju decu, a na tu opasku odgovorila sam: „Mi se volimo.”
Bila su u braku 64 godine, sve do njegove smrti 2012. Sa njim je osnovala i Fond za pomoć deci sa invaliditetom, a humanitarni rad je bio ono po čemu je u javnosti bila prepoznata:„Čovek sebe ne treba da voli zbog sebe nego zbog drugih ljudi”.
Od 1980. četiri godine je bila ambasadorka UNICEF-a. Osnovala je i glumačku nagradu „Branka i Mlađa Veselinović” .
