Kombinacija bioparka i zoološkog vrta podrazumeva prelazak sa tradicionalnog prikaza životinja u kavezima ka prirodnom, interaktivnom i edukativnom okruženju.
O preseljenju Zoološkog vrta sa Kalemegdana se već nekoliko decenija priča. A da je ova ideja sve bliža realizaciji govori i podatak da je Beograd u oktobru prošle godine raspisao Javni anketni konkurs za projekat novog Zoološkog vrta na Adi Ciganliji.
Pristiglo je osam prijava, a žiri je odlučio je da je prvu nagradu za idejno rešenje zoološkog vrta u okviru zabavno-rekretativnog parka na Adi Ciganliji ponese Studio OBE na čelu sa Ksenijom Pantović i Jasnom Kavran, dok je autor urbanističkog rešenja Urbanistički centar na čelu sa Anđelkom Miloradović i Milanom Vandić.
Urbanističko-arhitektonsko rešenje za Beogradski zoološki vrt na Adi Ciganliji podrazumeva formiranje Bioparka Ada sa centralnom pešačkom stazom koja meandrira oko kompleksa formirajuće različite ambijente.
To je prostor koji kombinuje elemente zoološkog vrta, botaničke bašte, prirodnog rezervata i edukativnog centra a sve sa ciljem povezivanje prirode, životinjskog i biljnog sveta sa posetiocima.
“Predloženi koncept dramatično menja tradicionalnu arhitekturu zooloških vrtova stvaranjem inovativnog i inspirativnog iskustva u više nivoa, gde arhitektura i priroda postaju jedno.” – kažu iz Studija OBE.
Dodaju da projektovano rešenje eliminiše konvencionalne granice između unutrašnjih i spoljašnjih prostora, stvarajući fluidno, trodimenzionalno putovanje za posetioce i korisnike prostora.
“Arhitektura postaje deo prirodnog pejzaža, kroz jedinstvenu perspektivu koja se menja kretanjem kroz prostor, od iskustava na nivou tla do izdignutih panoramskih pogleda.”
Ova kombinacija bioparka i zoološkog vrta podrazumeva prelazak sa tradicionalnog prikaza životinja u kavezima ka prirodnom, interaktivnom i edukativnom okruženju, sa snažnim fokusom na očuvanje prirode i održivost.
Plavo-zeleno rešenje
„Plavo-zelena rešenja“ se odnose na strategije ili tehnologije koje kombinuju održive ekološke prakse („zeleno“) sa upravljanjem vodama i vodenih ekosistema („plavo“). Ova rešenja su tipično usmerena ka povećanju otpornosti na klimatske promene, smanjenju uticaja na životnu sredinu i promovisanju biodiverziteta.
Ovakvim konceptom integrisano je upravljanje vodama (plavo) i sistema zasnovanih na vegetaciji (zeleno) kako bi se stvorili održivi i harmonični ekosistemi.
“U dizajnu zoo bioparka, ovi pristupi igraju ključnu ulogu u unapređenju biodiverziteta, podržavanju dobrobiti životinja i stvaranju impresivnog, ekološki prihvatljivog iskustva za posetioce. Za beogradski zoološki vrt, implementacija plavo-zelenih strategija predstavlja idealnu priliku za stvaranje održive, ekološki prijateljske urbane oaze koja služi i životinjama i građanima.” – kažu iz Studija OBE.
Predloženi pristup transformiše tradicionalni koncept zoološkog vrta u održivi urbani ekosistem koji koristi divljini, posetiocima i samom gradu.
’Implementacijom ovih strategija, beogradski zoološki vrt može postati model održivog urbanog razvoja, istovremeno pružajući poboljšano iskustvo i za životinje i za posetioce.” – kažu pobednice konkursa.
Šta kaže žiri
Žiri u sastavu Marko Stojčić, Darko Šutanovac, Ranko Božović, Srđan Stanković i Dejan Miljković kaže da predloženi rad donosi zanimljiv koncept u kojem se veliki deo lokacije koristi za potrebe zoološkog vrt sa pratećim sadržajima, dok se postojeće jezero integriše u kompleks kao njegov centralni element.
Dalje se dodaje da konceptom dominira glavna pešačka komunikacija kroz kompleks, koja svojim meandriranjem definiše izgrađenu strukturu i ambijentalne celine u okviru određenih zona zoo parka. Ovakav pristup omogućava dinamično prostorno iskustvo i stvara atraktivne vizure unutar kompleksa, povezujući prirodne i veštačke vodene površine sa tematskim staništima.
Tampon zona
“Jedan od ključnih kvaliteta rada jeste pozicioniranje zabavno-rekreativnog parka kao tampon zone između predložene pozicije zoološkog vrta i već izgrađenih sportskih, rekreativnih i ugostiteljskih objekata na nasipu savskog rukavca.”
“Ova prostorna organizacija omogućava postepeni prelaz između različitih funkcionalnih celina prema savskom rukavcu, ali ne sprečava i direktan kontakt između zone sa životinjama i intenzivno korišćenih rekreativnih površina prema kupalištu na Savskom jezeru.” – kaže se u saopštenju žirija.
