Ada Ciganlija, jedno od najomiljenijih izletišta Beograđana, ovih prazničnih dana biće puna šarenih prostirki, mirisa hrane i dečje graje. Ali dok se na livadama peče roštilj, a kroz šumu odzvanja pesma, mnogi ni ne slute da se tik uz njih, na obali Save u srcu Beograda, nalazi prirodno blago jedinstveno u Srbiji – jedino poznato stanište retke gljive po imenu srebrna zvezdača. Takođe, stanište je i mnogih jestivih i nejestivih gljiva – onih otrovnih.
U njenom društvu raste još oko 250 vrsta gljiva, čineći Adu Ciganliju ne samo mestom rekreacije, već i mikološkom riznicom. Uprkos tome što se ovo izduženo rečno poluostrvo prostire na relativno maloj površini od svega osam kvadratnih kilometara, po evidentiranom broju vrsta gljiva može da parira znatno većim i biološki raznovrsnijim Kopaoniku i Tari.
Stoga ne čudi da se u ovoj prirodnoj oazi u sred beogradskog betona, na površini od 70 hektara, smestilo zaštićeno stanište „Gljive Ade Ciganlije“, prenosi Klima101.
Ako ne otvorite četvore oči ili sa prethodnom svešću kuda se krećete, kroz ovo stanište verovatno ćete proći – a da to ni ne primetite: ono se nalazi na istočnom delu poluostrva, u sklopu čitavog šumskog pojasa na Adi Ciganliji. Obeleženo je žutim tablama, ograničeno nasipom sa severne, novobeogradske strane i turističkom zonom i park-šumom sa južne, dok su bočno od staništa gljiva – staništa sličnih karakteristika.
Mnoge gljive žive u simbiozi sa višim biljkama, a upravo nas ovi simbiotički odnosi – ukoliko se, naravno, ne izvrgnu u neki oblik parazitiranja – uče o tome kako možemo živeti u balansu sa prirodom, na obostranu korist.
„Sezona gljiva na Adi Ciganliji već je krenula sa nekim sitnijim gljivama kao što su smrčci“, naglašava Sunčica Jović, predsednica Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.
