Nikšićanin Ranko Radulović, višestruko osuđivani državljanin Crne Gore koji je označen i kao osoba bliska „škaljarskom klanu“, uhapšen je pre nekoliko dana u Beogradu, po poternici svoje rodne zemlje i to zbog silovanja. Radulovićevo ime je više puta pominjano u kontekstu rata „škaljarskog“ i „kavačkog klana“, ali i sukobu koji je njegova porodica imala sa porodicom Vilotijević iz Crne Gore. Sve je počelo osamdesetih godina, kada je u pucnjavi ubijen Zoran Vilotijević, što je pokrenulo niz osvetničkih poteza između ove dve porodice.
Ranko Radulović je ponovo u žiži javnosti jer ga je srpska policija u sredu privela u jednom iznajmljenom stanu na Čukarici, gde se krio od policije Crne Gore koja ga potražuje zbog krivičnog dela silovanje. Međutim, ovo nije jedino njegovo krivično delo, a Radulovića su više puta povezivali sa „škaljarskim klanom“ koji već godinama ratuje sa „kavačkim“.
Međutim, prezime porodice Radulović godinama se pominje i u priči o krvnoj osveti koja je započeta još osamdesetih godina.
Krva osveta
“Ranko Radulović i njegova braća zaratili su 4. oktobra 1986. sa Zoranom i Kićunom Vilotijevićem u Nikšiću. Sukob je počeo na semaforu u centru ovog grada kada su se zaustavili ‘fića’, ‘lada’ i ‘zastava 128’. Tada je neko iz ‘lade’ zapucao iz puške prema ‘zastavi’, u kojoj su bila braća Zoran i Kićun Vilotijević“, pisali su ranije crnogorski mediji i navodili da je u obračunu ubijen Zoran Vilotijević.
Za ubistvo Zorana Vilotijevića osuđeni su Ranko, Slavko i Miomir Radulović, ali ni ta kazna nije bila dovoljna da se zaustavi spirala nasilja, a kasnije su mnogi ovo opisivali kao jedan od najdužih i najtragičnijih slučajeva krvne osvete u Crnoj Gori. Potom je ubijen Slavko u obračunu sa Milanom Vilotijevićem Lezom, dok su Mijo i Ranko nastavili sa svojim delovanjem.
Celu stvar je dodatno zakomplikovalo to što su porodice, nakon što je buknuo sukob između „škaljaraca“ i „kavčana„, zauzele strane u ratu klanova, pa su se tako Radulovići navodno priklonili „škaljarskom“, a Vilotijevići „kavačkom“.
Sa druge strane, u porodici Vilotijević, široj javnosti je poznat Kićun Vilotijević koji se iz Crne Gore u međuvremenu preselio u Srbiju. I dalje postoje priče da su Vilotijevići morali da odu iz Crne Gore zbog ovih sukoba i da su utočište pronašli u Novom Sadu. Kićun tako tokom devedesetih postaje visokopozicionirani član novosadskog podzemlja, a ubijen je 1999. godine ispred kafića „Kaskada“ u novosadskom naselju Liman, a nepoznati ubica je tada ranio i Mikana Novakovića, Kićunovog rođeka.
Ovaj zločin nije nikada u potpunosti rasvetljen, a motiv se tražio i u porodičnom sukobu koji je imao sa Radulovićema. O njemu se govorilo kao o prilično važnoj figuri u novosadskom podzemlju jer navodno nijedan posao u „sivoj zoni“ nije bilo moguće uraditi bez prethodne dozvole Kićuna Vilotijević.
Deca krenula njegovim stopama
Kićun je iza sebe ostavio i troje dece, sinove Filipa i Stefana i ćerku Jelenu koji su, po svemu sudeći, krenuli očevim stopama u svetu kriminala.
Tako je njegov sin Filip u svom dosijeu, uprkos tome što je imao tek 25 godina, imao čak 16 krivičnih prijava, a sa kriminalom i ubistvima je povezivan još u maloletničkim danima. Pravnosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na splavu „Džas vanila“ prilikom čega je hicem pogođena i ubijena Tamara Radulović (29) koju je pogodio zalutali metak. Navodno ga je posle ovog ubistva na Kosovu čuvao sin albanskog kriminalca Nasera Keljmendija.
Ubijen 2015. godine na Paliću nakon duže potere atarskim putevima.
Potomci Kićuna Vilotijevića našli su se u još jednom krimi-obračunu. Naime, kada je u Beču 2018. godine ubijen „kavčanin“ Vladimir Roganović, a teško je ranjen Kićunov drugi sin, Stefan. Ni to ubistvo do danas nije rasvetljeno, a verovalo se da je reč o nastavku sukoba između „kavčana“ i „škaljaraca“ posebno jer je Roganović neposredno pre toga izašao iz zatvora i govorio kako mu je bezbednost ugrožena.
„Roganović je izdahnuo na licu mesta, a Vilotijević je prebačen u bolnicu nakon čega se ispostavilo da je Srbija za njim raspisala poternicu i on je praktično odmah i uhapšen. Sud u prestonici Austrije nije međutim odredio ekstradicioni pritvor, iako je Srbija tragala za njim, već je pušten na slobodu uz kauciju od 20.000 evra. Uslov je bio da navede tačnu adresu na kojoj će boraviti u Beču do odluke o izručenju“, pisali su mediji ranije.
Na stranicama crne hronike se našla i Kićunova ćerka Jelena koja je hapšena zajedno sa suprugom Mladenom Lalušićem, inače automobilistom, zbog sumnje da su povezani sa švercom narkotika.
Sa druge strane, jula 2022. godine u Nikšiću je ranjen sin Ranka Radulovića, Željko Radulović.
Radulović već povezivan sa silovanjem
Ovo nije prvi put da je Ranko Radulović osumnjičen za silovanje. Naime, kako smo ranije pisali, pre četiri se godine suočio i sa optužbama da je počinio ratni zločin u Foči, zbog čega je bio i saslušavan. Njega je jedna svedokinja, koja je bila među zatočenicima u Karaman-kući, jednom od najozloglašenijih mesta u kom su žene tokom rata u BiH devedesetih bile mučene i silovane, optužila da je izveo vojnik koji joj se predstavio kao Ranko Radulović iz Crne Gore, dobrovoljac u jedinici Dragoljuba Kunarca. Radulović ju je, kako je navela u pisanoj izjavi, prvi silovao.
„Tražio je da se skinem. Pitala sam ga zašto i rekla da imam 16 godina. On se naljutio… Skinuo me je i silovao… Bila sam krvava po celom telu. Primetila sam da imam posekotine na rukama. Rekao mi je da mi je bolje da me je on odveo nego da me je silovala veća grupa vojnika“, rekla je svedokinja M.
