Na reci Savi, u neposrednoj blizini ušća u Dunav, na udaljenosti od samo 4 km od centra Beograda, nalazi se negdašnje ostrvo, a sada poluostrvo Ada Ciganlija. Obrasla gustom listopadnom šumom, prošarana proplancima i livadama, Ada je najveće, najlepše i najposećenije izletište, kupalište i odmaralište Beograđana.
Neki hroničari naziv ovog ostrva pronalaze u složenici keltskih reči „singa“ (ostrvo) i „lia“ (podvodno zemljište), pa se tako došlo do reči singalija od koje će u kasnijoj transkripciji nastati reč „ciganlija“. Ada je kao retko prirodno bogatstvo bila zapažena još od Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, pa je 1821. proglašena za državno dobro, što je i danas.
Donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save izgrađene su 1967. godine, čime je stvoreno jedinstveno jezero, dugo 4,2 km, sa prosečnom širinom 200 m, i dubinom 4-6 m. U dane letnje sezone dnevno se ovde kupa ili na drugi način rekreira i do 300.000 posetilaca. Ukupna površina Ade Ciganlije, sa Adom Međicom i akvatorijumom, iznosi 800 hektara.
.
Ada Ciganlija je nesumnjivo jedan od centralnih ekoloških punktova, ne samo Opštine Čukarica, već i celog Beograda. Zahvaljujući blagotvornoj kombinaciji uticaja vodenih površina i šumskih kompleksa Ada ima neobično specifičnu mikroklimu, koja se odlikuje povećanom vlažnošću vazduha i nešto nižim letnjim dnevnim temperaturama u odnosu na ostale delove grada. Glavna klimatogena vegetacija Ade su hrastove i brestove šume. Sredinom prošlog veka ona je bitno obogaćena unošenjem američke topole i zelenog jasena. Najdivljiji delovi prekriveni su nekultivisanom vegetacijom, što otežava prolaz, ali i podstiče istraživačku strast i avanturistički duh poluostrva. Ada Ciganlija obiluje životinjskim svetom, pri čemu su najbrojnije zajednice ptica, posebno divljih pataka i galebova, ali i fazana i prepelica. Ada je, takođe, jedno od retkih „gradskih“ mesta gde se još uvek u prirodi može videti srna ili zec.
