Dodelom književne nagrade „Miroslav Dereta” za najbolji neobjavljeni roman, otvorena je manifestacija „Decembarski dani Čukarice”.
Nagradu „Miroslav Dereta” tradicionalno dodeljuju Opština Čukarica i Izdavačka kuća „Dereta” a ovogodišnji laureat je Stevan Stefanović kome je nagradu za roman „Mastionicom i perom” u ime GO Čukarica, uručila Jelena Milosavljević, članica opštinskog Veća.
– Za Čukaricu ova nagrada, koja se dodeljuje devetnaest godina je sinonim za dobru književnost, za rukopise koji su ostavili trag u našoj književnosti. Kao opština koja je podržala inicijatiivu Izdavačke kuće „Dereta” da se osnuje nagrada koja će nositi ime Miroslava Derete, ponosni smo što smo zajedno bili podrška stvaraocima i verujem da ćemo i u budućnosti imati ovako divnu saradnju na dobrobit čitalačke publike. Zahvaljujem se i žiriju koji je svake godine ima težak zadatak, da od brojnih kvalitenih rukopisa odluči ko će biti laureat – istakla je Jelena Milosavljević, čestitajući Stefanoviću uz želje da nastavi uspešno da se bavi književnim radom.
O knjizi su govorili članovi žirija Zoran Bognar i Jasmina Ahmetagić. Oni su istakli da je ovo roman o Dostojevskom.
U obrazloženju žirija u kome su bili Zoran Bognar, Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina navodi se: „Hrabrost Stevana Stefanovića da krene u susret velikom Dostojevskom jeste gest velikog posvećenja, hrabrosti ali i ljubavi. U stvari, jedino tako i može. Štefan Cvajg je davno rekao: „Likovi Dostojevskog se ne pojavljuju sve dok nisu uzbuđeni, puni strasti, moraju da se nađu u momentu napetosti. Dok se drugi autori trude da izraze utisak duhovnog opisujući telesne osobine, Dostojevski gradi telo pomoću duše samo preko duše dobija telo oblik; samo preko strasti, izgled.” Stefanović svog Dostojevskog gradi upravo pomoću duše ali i biografije i osećanja, emotivne prisnosti i tragične sudbine, duhovite otvorenosti i iskrenosti pisca i originalnih tumačenja životnih situacija i povoda za stvaranje knjiga koje su danas nas vrhu klasične književnosti.
Stefanović i njegov sagovornik, duhovni intimus Dostojevski, lični i neposredni su na mestima gde to od njih zahteva etičnost, inovativni i kreativni tamo gde se lični stav preliva i pretače u estetiku pojma, koji izvire iz književne slike i završava se u figuralnosti čiji iskaz nije samo u vizuelizaciji čitalačkog iskustva i naknadnom tumačenju dela već u verbalnom i retoričkom ispovedanju lične istine. Kao što kaže Jurij Lotman: „istina se nazire” kroz naše reči, ali reči nisu dovoljne da istinu precizno imenuju. Zato Stefanović svoju sliku Dostojevskog gradi slojevitim iskustvom značenja dela ali i svega onoga što je postalo deo, godinama posle pisanja, našeg iskustva i profetske vizije dela velikog pisca.”
Na književni konkurs koji je bio otvoren od marta do jula ove godine pristiglo je 145 rukopisa.
U ime domaćina obratila se direktorka galerije Mirela Pudar. Ona je podsetila na stvaralaštvo Miroslava Derete, čije ime nosi ova nagrada, kao i na činjenicu da se ove godine navršilo dvadeset godina od smrti Miroslava Derete.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici IK „Dereta” ,Monja i David Dereta, Branka Spaić Fleger, članica Veća GO Čukarica kao i Georgij Engelhardt, naučni savetnik u Ruskom domu u Beogradu.
Stevan Stefanović rođen je 1982. u Paraćinu. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu 2008. godine. Sopstvenim trudom i rukama sagradio je parohijski dom u Crkvencu kraj Svilajnca i obnovio crkvu. Tokom njegove službe osvećena je crkva u Dublju. Uz pomoć emisije „Moja dedovina” RTS -a obnovio je svoju dedovinu na Rtnju, u selu Mali Izvor. Autor je studije „Bogoslovlje Dostojevskog”, zbirke beseda „Pedeset jedna zastava” (koja je izašla povodom desetogodišnjice Stevanove službe) i romana za decu „Priča o zmaju sa Rtnja”.
