U ponedeljak 9. februara 2026. godine, održana je promocija romana “Na kraju sveta“ Gordane Opalić, koja je okupila veliki broj čitalaca i potvrdila interesovanje za savremenu prozu namenjenu mlađoj publici, ali i odraslima.
U prepunoj sali Galerije ’73 razgovor sa autorkom vodila je Jelena Šapić, moderatorka, koja je nenametljivo i precizno, prateći unutrašnju logiku romana usmeravala veče ka temama koje čine okosnicu romana: odrastanju, strahu, prijateljstvu i prvim završecima koji u dečjem iskustvu imaju težinu konačnosti.
U izuzetno toploj atmosferi, roman je predstavljen kao intimna mapa odrastanja, prijateljstva i ljubavi, ali i kao tiho suočavanje sa strahovima i završecima koji tiho, ali duboko obeleže život svakog deteta.
Autorka je govorila o nastanku romana kao o susretu dva glasa – deteta koje je nekada bila i dece koja danas odrastaju. Kako je istakla, okolnosti se menjaju, ali su osnovne potrebe iste: da dete bude primećeno, prihvaćeno i da ne ostane samo sa sopstvenim strahovima. Kao ključni trenutak izdvojila je kraj osnovne škole, opisujući ga kao prvi veliki rastanak u životu, koji odrasli često doživljavaju kao prolaznu fazu, dok je za dete to zaista kraj sveta. U tom smislu je i naslov romana protumačen kao metafora gubitka sigurnosti, a ne kao dramatičan stvarni kraj. “Na kraju sveta“ govori o trenucima u kojima se poznato urušava, ali i o mogućnostima da se iz takvih iskustava izađe sa novim razumevanjem sebe i drugih.
Kao gošća večeri, Ljiljana Šarac, književnica, govorila je o romanu sa posebnom pažnjom, osvetljavajući njegovu emotivnu i narativnu slojevitost i ukazala na emotivnu preciznost romana i njegovu sposobnost da o složenim dečjim osećanjima govori bez pojednostavljivanja i moralizacije. Posebno je istakla ulogu prijateljstva u romanu, ne kao rešenja, već kao oslonca koji omogućava detetu da izdrži promene. Višestruka slojevitost ovog romana, prema njenom mišljenju, čini ga štivom za čitaoce od 7 do 77 godina i da je to posebna vrednost ovog dela, posebno ako uzmemo u obzir da savremena dečja književnost nije ono što je nekada bila i da traži autentične glasove pisaca koji razumeju publiku kojoj se obraćaju.
U drugom delu razgovora pažnja je bila usmerena i na odrasle čitaoce. Autorka je naglasila važnost slušanja deteta pre nego što se ponude rešenja, kao i potrebu da se dečje emocije ne umanjuju, čak i kada odraslima deluju nerazumljivo.
Veče je bilo obogaćeno muzičkom pratnjom Kristine Milović na violončelu, koja je diskretno pratila tok razgovora i davala događaju poseban ugođaj.
Promocija je završena neformalnim druženjem i potpisivanjem knjiga. Roman “Na kraju sveta“ predstavljen je kao priča o krajevima koji nisu konačni, već neophodni, o trenucima kada se život zatvara da bi se iznutra ponovo otvorio. U tom smislu, veče je funkcionisalo kao kulturni zapis o jednoj knjizi, ali i o potrebi savremenog čitaoca za literaturom koja ne objašnjava, već razume.
