Devojka iz Železnika, kako sama navodi, doživela je veliku neprijatnost u redu za plaćanje računa. Dobila je uvrede pred velikim brojem ljudi od čoveka koji, prema godinama, može otac da joj bude. I sve to zato što je zaboravila da ponese 2.000 dinara.
Njenu ispovest prenosimo u celosti:
„Ni slutila nisam da će mi zbog tri minuta čekanja neko sasuti salvu neprijatnih i ponižavajućih reči ispred mase ljudi u centru Železnika prlikom plaćanja računa i to muškarac koji po godinama može da mi bude otac. Ne mogu ni da zamislim šta bi se dogodilo da je ova situacija potrajala duže.
Krenula sam u jutarnjim časovima da platim račune i strpljivo čekala svoj red. Nakon 10 minuta predala sam račune i u momentu kada je trebalo iste da platim shvatam da sam u žurbi uzela manje novca nego što mi je potrebno.
Odmah sam se izvinila zamolila za dva minuta strpljenja i nazvala dečka da mi uplati novac na račun.
Za tri minuta koliko je bilo potrebno da novac legne iza mene dobila sam salvu neprijatnih i osuđujućih reči od čoveka koji ima oko 50 godina.
Već mi je bilo dovoljno neprijatno što kočim red, iako je pored radio još jedan šalter, dodatnu neprijatnost mi je priredio muškarac koji po godinama može da mi bude otac.
„Ne znaš da sabereš dva broja“, „Koju si školu završila?“, „Strašno, odakle si došla“, „Bože, nije ponela dovoljno para“, samo su neke od ponižavajućih reči koje su mi upućene tada.
Iako je sve trajalo svega 3 minuta, nisam mogla da verujem da je neko spreman zbog toga da se okomi na mene pred ljudima od kojih niko ništa nije rekao na sve to.
Sačekala sam strpljivo da završim uplatu, a potom se okrenula i rekla „hvala svima na razumevanju, a Vama mogu ćerka da budem“, nakon čega mi nije ništa konkretno odgovorio već je samo nešto rekao sebi u bradu.
Znam, i sigurna sam da je umesto mene za šalterom bilo kršno muško, isti taj muškarac ne bi ni pisnuo, ali ne mogu da shvatim da se u ljudima toliko izgubila tolerancija, saosećanje i da je samo tri minute, samo 180 sekundi dovoljno, da vas neko nepoznat napadne i tako neprijatno isproziva.
Neprijatnost koju sam doživela me je uzenmirila ali i podstakla da se zapitam, koliki ga to gnev muči i ko mu ga je priredio da je jedva čekao da na meni iskali svo nezadovoljstvo koje oseća, i gde se izgubila empatija“?
Kurir.rs/Telegraf
