U Savskom jezeru na Adi Ciganliji u Beogradu nedavno su se pojavile slatkovodne meduze, privlačeći pažnju mnogih kupača. Ove bezopasne i bezazlene meduze, kako tvrdi profesor u penziji Aleksandar Hegediš iz Javnog preduzeća Ada Ciganlija, prvi put su primećene šezdesetih godina prošlog veka. Njihov poreklo seže iz Azije, tačnije iz Kine, nakon čega su se proširile širom sveta zahvaljujući svojoj sposobnosti laganog prenošenja opreme za veslanje, plivanje, ribolov i slično.
„Slatkovodne meduze su se pojavile 60-tih godina prošlog veka i one su došle negde iz Azije, iz Kine i proširile su se po celom svetu jer se lako prenose sa veslačkom, plivačkom, pecaroškom opremom i tako dalje. To nije ništa neobično. Meduze se svake godine pojavljuju u Savskom jezeru u većoj ili manjoj količini i potpuno su bezopasne i bezazlene“, započeo je razgovor sagovornik.
Profesor Hegediš ističe da su meduze svake godine prisutne u Savskom jezeru u različitim količinama, te da obično privuku pažnju dece koja ih donesu roditeljima. Roditelji se često zabrinu, ne znajući da li su meduze opasne, ali profesor naglašava da su one potpuno bezopasne i da ne predstavljaju nikakvu pretnju.
„One uopšte nisu opasne, ne žare ništa“, kazao je.
Postoji mišljenje da pojava meduza može biti povezana sa kvalitetom vode, međutim, profesor Hegediš ističe da to nije tačno. On ističe da je zapravo trava ta koja utiče na kvalitet vode u Savskom jezeru. Trava, koja funkcioniše kao prirodni sunđer, apsorbuje sve što se unese u jezero, zbog čega je neophodno redovno održavanje kako bi se omogućilo sigurno kupanje.
„Da nema trave ne bi bilo kupanja u Savskom jezeru. Trava je pravi pravcati sunđer, upija sve što mi unesemo u Savsko jezero a unosimo mnogo toga. Biljke se moraju održavati jer one rastu na bazi toga što mi unosimo u jezero jer su to za njih hraniljive materije, odnosno moraju se sklanjati“, rekao je Hegediš.
Profesor Hegediš naglašava da bez trave ne bi bilo moguće kupanje u Savskom jezeru, te da trava može da apsorbuje velike količine hranljivih materija koje se unose u jezero. Zahvaljujući brzom rastu trave, jezero može da primi veliki broj kupača, a voda i dalje ostaje pogodna za kupanje.
„Da nema trave, moja procena je da za 48 do 72 sata ne bi bilo kupanja, jezero bi bilo toliko zagađeno. Trava je neugodna, može da se upetljava oko nogu, onda se neko uplaši i eto belaja. Zbog toga ne treba prelaziti u deo jezera koji se nalazi iza bova. Kad bismo poštovali pravila kupanja, kupanje na jezeru bi bilo potpuno bezbedno“, kazao je profesor u penziji.
Pored trave, riblji svet Savskog jezera takođe doprinosi održavanju kvaliteta vode, dok je šljunkovita plaža filter koji omogućava razvoj mikroflore koja dodatno filtrira vodu. Profesor Hegediš naglašava da bi se poštovanjem pravila kupanja, bezbednost na jezeru mogla potpuno garantovati.
(Mondo)
