Labrador Moki prvi je pas u našem gradu koji ravnopravno sa đacima ima svoje mesto u učionici. Njemu su otvorena vrata Osnovne škole „Miloje Pavlović” na Banovom brdu, koju pohađaju deca sa različitim smetnjama u razvoju.
Umiljati pas, jedini u Beogradu, koji je treniran da pomaže u psihoterapiji i podršci deci sa smetnjama u razvoju, postao je njihov prijatelj pa su mu oni jednoglasno i dali ime.
A koliko je značajno da se mladima uz obrazovanje i stručnu pažnju pomogne i na ovaj način, potvrdila je Ksenija Sekulić, defektolog-oligofrenolog iz ove škole. Ona ocenjuje da aktivnosti sa terapeutskim psima igraju ključnu ulogu u razvoju dece sa smetnjama u razvoju jer pružaju sigurnu i podsticajnu sredinu za učenje i napredovanje.
– Terapeutski psi pomažu u razvijanju socijalnih, emocionalnih, komunikacijskih i motoričkih veština. To doprinosi blagotvornim efektima terapije, koja je ujedno i zabavna. U svakodnevnim aktivnostima, deca razvijaju i važnu povezanost sa životinjama, a to doprinosi njihovoj emocionalnoj i socijalnoj dobrobiti, a poboljšava se i fina motorika – objasnila je Sekulićeva.
Pas je stigao iz Mađarske, a od ove školske godine je svakodnevno deo školske porodice.
Nekoliko ključnih aktivnosti koje se koriste u terapijama sa psima predočio je nastavnik preventivno-korektivnih vežbi Nemanja Savić, licencirani vodič terapijskog psa, koji kaže da su na prvom mestu maženje i fizički kontakt.
– Maženje psa jedan je od najjednostavnijih i najsigurnijih načina da se dete opusti i stvori emocionalnu povezanost. Pomaže im da se smire, smanjuje anksioznost i stres pa oni tako razvijaju pozitivan odnos prema drugim živim bićima. Fizički kontakt sa psom omogućava deci da osete sigurnost i ljubav, što može pozitivno uticati na njihovu emocionalnu stabilnost – kaže nastavnik Savić.
Sledeći važan korak je igra sa terapeutskim psom.
– Bacanje lopte, nošenje igračke ili učestvovanje u jednostavnim zadacima mogu poboljšati motoričke i socijalne veštine deteta. Na primer, deca sa smetnjama u razvoju mogu učiti kako da pravilno komuniciraju sa psom koristeći jednostavne komande kao što su „sedi”, „dođi” ili „daj šapu”. Ovo pomaže u razvoju koordinacije pokreta. Korišćenje tunela i rampi, kroz koje pas i dete zajedno moraju da prođu, poboljšava koordinaciju i ravnotežu. Deca razvijaju sposobnost da kontrolišu pokrete u prostoru, dok pas služi kao motivacija za kretanje kroz prepreke, što dodatno stimuliše fizički razvoj – priča ovaj licencirani vodič i naglašava važnost učenja socijalnih veština.
Psi su izuzetni socijalni posrednici jer mogu pomoći deci da se otvore i razgovaraju sa drugima. Aktivnosti sa psom mogu biti prilika za učenje deljenja, strpljenja i uvažavanja, što su ključne veštine. Terapeut može koristiti psa kao svojevrsni alat za podsticanje deteta na interakciju sa vršnjacima ili odraslim osobama, bilo kroz zajedničko maženje, igru ili obavljanje zadataka.
Direktorka osmoletke „Miloje Pavlović” Aleksandra Bukovica podsetila je da se ideja za nabavku psa za terapijski rad sa decom javila pre dve godine jer su oni kao obrazovna ustanova koja prati inovacije u zemlji i svetu shvatili da to može pomoći njihovim đacima. Od tada su uporno tražili put kojim bi svoju zamisao sproveli u delo. Imali su podršku donatora i ljudi dobre volje jer osim mnogih stručnih i zakonskih procedura, koje su neophodne za nabavku psa, bilo je važno obezbediti i sredstva. U tu svrhu organizovali su razne događaje, od bazara do priredbi, a pomogli su im i kreativni đaci Gimnazije „Ruđer Bošković”. Podršku je dala i Opština Čukarica, a kako kaže direktorka, ta saradnja je kontinuirana.
Osmoletka „Miloje Pavlović” u Ulici Milosava Vlajića, koju pohađa oko 170 đaka sa teritorije Čukarice, ali i Rakovice, Barajeva i Mladenovca u novembru prošle godine obeležila je pola veka postojanja. Tim povodom zaposleni su uradili monografiju i snimili film o školi, kao i dokumentarac u kome je predstavljena biografija profesora i narodnog heroja Miloja Pavlovića (1887–1941) čije ime škola s ponosom nosi.
Profesor Miloje Pavlović, osim što je bio izuzetan pedagog i direktor gimnazija u Kragujevcu i Valjevu, ostaće upamćen po ljubavi prema otadžbini i učenicima, od kojih nije hteo da se odvoji pred streljačkim vodom poručivši okupatoru: „Pucajte, ja i sada držim čas”. Sa svojim đacima, profesorima i ostalim žiteljima Kragujevca, streljan je 21. oktobra 1941. godine.
Škola pored klasičnih odeljenja od prvog do osmog razreda ima predškolsku grupu i odeljenje za obrazovanje odraslih i produženi boravak. Nosilac je najvećeg priznanja koje dodeljuje defektološka struka za izuzetan doprinos i postignute rezultate, za unapređenje defektološke teorije i prakse.
