Kujo Kriještorac (52) bio je jedan od očevidaca ubistva premijera Zorana Đinđića, a nepoznati napadač ispalio je u njega desetak hitaca kroz prozor kombija dok se parkirao ispred svoje kuće u Žarkovu pre 20 godina, 1. marta 2004. godine. Na kućnom pragu ubijen je neposredno pre svedočenja u kom je trebalo da potvrdi iskaz koji je ranije dao o tome da je u trenutku atentata na premijera Zorana Đinđića ispred zgrade u Ulici Admirala Geprata prepoznao zemunca Vladimira Milisavljevića.
Kujo Kriještorac je na osnovu fotografije identifikovao Vladimira Milisavljevića zvanog Vlada Budala kao čoveka kog je video na mestu zločina. Osim Milisavljevića, Kriještorac je tada video još jednu osobu svetle kose. Međutim, ubijen je pre nego što je u sudnici među optuženima eventualno mogao da prepozna tog čoveka.
Kriještorac je ispričao da je Vladu Budalu viđao dva-tri dana, ali i neposredno pred atentat, u Ulici admirala Geprata ispred broja 14, odakle je pucano na premijera. Ispričao je da je u martu 2003. godine stalno prolazio Gepratovom ulicom zbog renoviranja pekare u Balkanskoj, ali da je tih dana u toj ulici „bila nekako čudna atmosfera“.
„Dan-dva pre atentata hteo sam da se parkiram ispred zgrade broj 14, ali mi to nije dozvolio mladić crne kose i u crnim pantalonama, visine 180 cm, rekavši da sklonim kombi jer se tu izvode neki radovi. Video sam tada i neke radnike sa telefonskim kablovima. Na dan atentata, 12. marta, hteo sam opet, oko 11.50, da se parkiram kod istog ulaza, ali taj isti mladić mi je opet rekao da se sklonim. Dok sam odlazio prema Ulici kneza Miloša, video sam u ulici crveni ‘opel’ sa sva četiri upaljena migavca. Kasnije, kada je objavljena slika Vladimira Milisavljevića na televiziji, prepoznao sam mladića iz Gepratove“, rekao je Kriještorac.
Različe verzije razloga ubistva
Kriještorac je likvidiran 1. a već 9. marta Sekretarijat unutrašnjih poslova u Beogradu saopštava ono što su mnogi već znali – ubijeni Kriještorac trebalo je da bude jedan od svedoka na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. S obzirom na to da je bio vlasnik lanaca prodavnica, zvanična verzija događaja, koju je saopštila policija bila je da je bio žrtva reketaša i da njegova smrt nije ni u kakvoj vezi sa suđenjem za ubistvo Đinđića.
„Policajci su nam posle njegove smrti pozvonili na vrata i kratko rekli: ‘Ubili su ga reketaši’. To je priča u koju niko nije poverovao“, ispričala je svojevremeno za medije supruga ubijenog Vera Kriještorac.
Portparol beogradske policije je još rekla i to da postoji pisani iskaz ubijenog svedoka i da on nije od velike važnosti za tok sudskog postupka.
Advokat porodice Đinđić, Rajko Danilović, je za razliku od policije, rekao da je iskaz ubijenog svedoka dragocen i da može imati dalekosežnije posledice, koje se odnose na zastrašivanje ostalih svedoka.
„Taj svedok je značajan, jer je on neke izvršioce preopznao, na primer Vladu Budalu, ispred zgrade iz koje je pucano na premijera Đinđića, a i još neke je prepoznao. Znači, taj iskaz svedoka je dragocen. Ako to ima ikakve veze sa ovim suđenjem, onda je to zastrašivanje drugih svedoka. Ja nisam siguran da to ima veze jedno s drugim“, kazao je tada Danilović.
Mediji su u to vreme pisali da je Kriještorac, pre nego što je ubijen, dobijao pretnje i anonimne telefonske pozive, kao i da je nekoliko sedmica pre ubistva pretučen pred kućnim pragom.
Hapšenje Sretka Kalinića ponovo otvorilo slučaj
Slučaj je ponovo dobio pažnju 2010. godine, kada je došlo do ranjavanja i hapšenja Sretka Kalinića, pripadnika zemunskog klana u Zagrebu, na kog je, tokom svađe, pucao takođe pripadnik zemunskog klana osuđen za ubistvo Đinđića Miloš Simović.
Kalinić je navodno imenovao Luku Bojovića kao osobu koja je naručila i organizovala ubistvo Kriještorca, ali je priznao i da je, po nalogu Bojovića, učestvovao u atentatima na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka. Kalinić je iskaz dao srpskim policajcima koji su ga posetili u bolnici „Sestara milosrdnica“ u Zagrebu.
On je rekao da su osim Kriještorca ubili i drugog svedoka atentata, Zorana Vukojevića Vuka. Kao izvršitelja zločina označio je Miloša Simovića.
Prema nezvaničnim informacijama, Kalinić je, kada je izručen Srbiji i kada je kročio na srpsko tlo, zaćutao, tako da istraga nije odmakla dalje od pretkrivičnog postupka, bez imena osumnjičenog. Zbog toga ubistvo Kriještorca i dalje zvanično nije rasvetljeno, kao ni motiv zločina.
Zvezdan Jovanović priznao zločin, pa porekao
Prvooptuženi za ubistvo Đinđića Zvezdan Jovanović priznao je da je pucao u Đinđića. Ispričao je kako je seo na stolicu, kako nisu mogli da ga vide i da je „cev samo malo virila“.
„Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev automobil, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka, tek se stvara pozicija za pucanje kada Zoran Đinđić dolazi do ulaznih vrata. Čudno je okrenut, nekako sa strane i ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde i momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put“, ispričao je.
Ipak, tokom završne reči koju je iznao pred sudom, Jovanović je rekao sve suprotno. Rekao je da nije ubio Zorana Đinđića, da nije ranio Milana Veruovića i da nije počinio nijedno delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret.
„Odgovorno tvrdim da to nije moja izjava i da nikad nisam davao nikakvu izjavu. Ja sam pristao da im potpišem šta god oni budu tražili, samo da mi ne diraju porodicu. Maltretirali su me i pokušavali da me nauče šta treba da pričam. Nije im baš išlo jer sam bio psihički u autu, i psihički i fizički u autu. Onda su mi na podao način pokazivali slike i ujedno ispitivali. Te slike koje su pokazivali i među slikama kad mi pokaže – poznaješ li ovog, poznaješ li ovog, a poznaješ li ovog, i pokazuje mi slike mog deteta. Nakon te torture sam pristao na sve i rekao da, jesam sve uradio kako piše samo da mi ne diraju porodicu. Sve ostalo po pitanju izjava, potpisa i montiranih snimaka je podmetačina pojedinaca iz policije i tužilaštva“, ispričao je pred sudom.
