Do tada najjači zabeleženi zemljotres koji se okomio na Beograd dogodio se 24. marta 1922. godine. Mada je prošao bez većih posledica, priče o potresu koji je rušio dimnjake i izazvao veliku uznemirenost i dalje su se prepričavale. A onda su ove priče još jednom postale stvarnost.
Istorija se ponavlja pet godina kasnije
U ranim jutarnjim 15. maja 1927. godine nova katastrofa ustremila se na Beograd i Šumadiju. Jačina zemljotresa u prestonici je bila nepunih 6 stepeni, dok je najveća bila u Rudniku, 8, koja je ostavila znatno dublji trag nego li ranije. Od ukupno dvadeset dva potresa, deset su se osetili i bez instrumenata, a preostalih dvanaest bili su čulno neosetni. Prvi je bio i najrazjareniji, na 62 km od glavnog grada.
Svetu nedelju, dan za odmor i duže spavanje, sabajle, u 04 č, prekinuo je neumoljivi potres, koji je gotovo sve Beograđane trgnuo iz kreveta. Kada su protrljali oči, imali su šta da vide: prostorije su se tresle, lusteri su se lelujali kao papirni zmajevi na povetarcu, nameštaj na točkiće je plesao nepoznatim plesom po uglancanom parketu, nepričvrćeni predmeti su leteli na sve strane. U svačijoj glavi sevnula samo jedna jedina pomisao – zemljotres!
Opet Jovo nanovo
U deliću sekunde opušteno disanje je dostiglo brzinu završnice maratonske trke. U praskozorje svi su poskakali iz postelja i pojurili ka najbližim otvorima, bilo to da su vrata ili prozori. Nemajući vremena da se odenu, bunovni su u pidžamama izmilili van. Za tili čas ulice grada su bile ispunjene preplašenim narodom. Pošto-poto su se udaljavali od bilo kakvih zidova zbog bojaznosti od rušenja.
Ubedljivo najveći strah su pretrpeli oni koji su živeli na višim spratovima. Na tim visinama ljuljanje je bilo osetnije nego u prizemlju i suturenu. Kako nisu imali lufta da uteknu napolje, jedini spas nalazili su u ragastovima, dovratnicima između prostorija, ne pomišljajući da je to slaba vajda, jer ceo sprat može da se stropošta usled goropadnog zemljanog nasrtaja.
Sa lica mesta
A, Beograd? Pa, Beograd se neukrotivo tresao. Sve kuće, od udžurica do velepnih vila, bez izuzetka, podrhtavale i posrtale su kao da ispod grada gamiže neka užasavajuća neman koja preti da sve poruši i uništi.
Za koji čas, potres je ipak uminuo. No, svet se nije vratio k sebi, panika i dalje nije jenjavala. Ispostavilo se da su bili u pravu. Sledeći naleti podrhtavanja tla istini za volju nisu bili toliko sumanuti kao prvobitni, ali su utoliko pospešili umnožavanje nemira kod već napaćenog naroda. Praktično niko nije imao smelosti da se vrati u svoj dom u nadolazećim satima uprkos tome što su ataci odavno prošli.
Treba srećnim okolnostima zahvaliti što nije bilo ljudskih žrtava. Uzevši sve u obzir, Beograd je po pitanju prouzrokovane štete prošao jeftino, sa packama. Od bitnijih zdanja napukli su zidovi Starog dvora, Treće muške gimnazije i Izvozne banke. Mimo razrušenih dimnjaka, najveći maler je zadesio kuću u Kralja Milutina 28, čiji bočni zid se strovalio u susedno dvorište, i jednu zgradu na uglu Kraljice Natalije i Balkanske ulice, čiji zidovi su i te kako naprsli, a fasada ostala bez maltera.
Iako je zemljotres sam po sebi nemilosrdan, ovaj je bio krajnje poštedan po živote i varoš. Ali, posledice su se ipak osećale. U narednim danima i mesecima u gradu se moglo čuti kako se radilo o nezapamćenoj prirodnoj katastrofi, kao i o sve više slučajeva tankih živaca.
