- Putovanje kroz jedan deo grada decenijama zavisi od toga da li ovuda prolazi voz ili se mehanizam iz nekog razloga pokvario.
Pružni prelaz u Železniku, koji postoji već decenijama, povremeno je i svojevrsna „brana” za žitelje Sremčice i jednog dela Železnika. Jer, kada se rampa spusti, prolaska za putnike, naročito one u gradskom prevozu, nema. U situacijama kada prolazi voz, to obično ne traje dugo. Rampa se podigne za nekoliko minuta. Ali, kada rampa zbog kvara „padne”, putnici i vozači su „osuđeni” da i po četrdeset minuta čekaju u autobusima da kvar bude otklonjen. Upravo to se dogodilo nedavno, kada se bez razloga rampa spustila dva puta, dan za danom. Kolone vozila protezale su se unedogled, a putovanje od grada do Sremčice trajalo je kao „zla godina”.
– S posla sam krenula u tri sata po podne i umesto da za oko sat i po stignem kući, došla sam u šest. Odmah posle skretanja sa Obrenovačkog puta ka Železniku shvatila sam da se nešto dešava. Kolona vozila je bila ispred nas, pa smo od Savske ulice do Ulice Stevana Filipovića, gde se nalazi rampa, putovali sat vremena. Nismo znali gde se nalazimo. To popodne je bilo sunčano, pa je u „petstojedanaestici” bilo kao u rerni. Mi načičkani jedni na druge, a kroz staklo upeklo. Mislila sam u jednom trenutku da ćemo se poonesvešćivati svi – priča Ljubinka R. iz Sremčice.
Ona kaže da su vozači „malih” vozila uglavnom izbegavali rampu i prelazili prugu, ali da vozači autobusa to ne smeju.
– I da je rampa spuštena celi dan, oni ne smeju da zaobilaze rampu. Vozači automobila, nažalost, to rade i rizikuju. Jer, nikada se ne zna da li se rampa spustila zbog voza ili se pokvarila. Mašinovođe kada su blizu prelaza uspore i zvukom upozore da dolaze, ali vi nikada niste sigurni šta može da se dogodi. Može vozilo da otkaže nasred pruge i eto tragedije. Ono što nas zanima jeste da li iko u železnicama ima obaveštenje kada se ovako nešto dogodi. A dešava se. Da li oni uopšte na neki način dobiju informaciju da je rampa pala, ako nema voza. I koliko im treba da reaguju – pita se ona.
Kako su odgovorili u „Železnicama Srbije” rampa je u dva navrata ostala duže spuštena zbog neispravnosti akumulatorske baterije.
– Baterija je zamenjena devetog juna. Od početka godine do danas ovaj putni prelaz je 13 puta bio neispravan. Od tog broja, osam puta su nesavesni vozači polomili motke koje se spuštaju na putni prelaz kada prolazi voz. Stanje ovog prelaza se prati u Telekomandnom centru Makiš. Kada dođe do nepravilnosti u radu uređaja putnog prelaza, dežurni mehaničar pristupa otklanjanju u najkraćem mogućem roku. Kvar nije moguće otkloniti daljinski, nego samo na licu mesta. Na otklanjanje kvara može da utiče nedostatak rezervnih delova, kao i stepen oštećenja, odnosno krađe delova opreme od strane nepoznatih počinilaca – navodi se u odgovoru „Infrastruktura železnice Srbije”.
Pojedini putnici koji idu ka gradu, kada se ovo dogodi, obično posle desetak minuta izađu iz autobusa, pređu prugu i pešače petnaestak minuta do stajališta gde nailaze vozila na linijama 55, 58, 88, 54 kako bi se dočepali „civilizacije”, dok su preostali osuđeni na čekanje. Zbog toga žitelji Sremčice i ovog dela Železnika nikada nisu sigurni kada će stići na odredište.
– Sreća je da je 511 koliko-toliko česta linija ujutro i u toku dana. Jeste, da su nam autobusi „kante”, ali ih uglavnom ima. Problem je kada se ovako nešto dogodi. Onda se sve poremeti, celi vozni red, što mnogima koji idu na posao, kod lekara, ili žele negde dalje da putuju napravi nevolju – ističe Ljubinka.
