Pretraga
Close this search box.

Izložba „Mantre“ autora Nikole Radosavljevića na Čukarici

Izložba „Mantre“ grafičara Nikole Radosavljevića, svećano je otvorena u četvrtak 17. oktobra u Galeriji `73. Kustos izložbe je Miroslav Karić, istoričar umetnosti.

Radosavljević Nikola (Užice, 1991) sve nivoe studija završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, (2010 – 2020). Druge master studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, katedra za grafiku, 2022.

U svom radu istražuje dominantne sociološke i političke obrasce koji konstruišu mentalne i fizičke karakteristike savremenog društva. Bavi se pitanjima brojnosti kolektiva, preživljavanjem i otporom, kao i načinima na koje indivudalno sprovodimo svoje borbe za opstankom i slobodom. 

Dobitnik je više priznanja, među kojima su i Nagrada trijenala grafike, Ural, Rusija, 2019. Nagrada Veliki pečat Galerije Grafičkog kolektiva, i Zlatna igla ULUSa za 2022. godinu, Art European Prize, velike nagrade Međunarodnog trijenala grafike u Krakovu, Poljska, 2024. godine.

Učestvovao na više kolektivnih izložbi po pozivu (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…). Radove prikazao na više nacionalnih i međunarodnih izložbi, kao što su: 59. izdanje Oktobarskog salona, KCB, Izložba ,,Rez-linija-otisak”, MSU Beograd, Međunarodno trijenale grafike u Krakovu, Poljska, Kochi Bijenale u Indiji, Međunarodno trijenale grafike u Švajcarskoj, Izložba ,,Ovo (ni)je Užička Republika, Galerija Podroom, KCB,  itd. Radovi mu se nalaze u mnogim muzejskim i privatnim zbirkama širom sveta.

Do sada je organizovao trideset i devet samostalnih izložbi.

Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, DAMU institute  (2015), Berlinu, Culture world and SC Organisation (2016), Barseloni: Homessesion AiR (2022), Letoniji: Mark Rothko Art Centre, Daugavpils (2023), i mnogim drugim. 

„Najnovija grupa radova izložena u Galeriji `73 nastaje na preseku umetnikovih dosadašnjih istraživanja medija grafike odnosno mogućnosti koje pruža u izražajnim ekstenziranjima kroz različite vizuelne forme i sadejstava sa prostornim situacijama i ambijentima u kojima je više ne definišu plošnost zidova i očekivana interakcija sa posmatračem. Tehnika suve igle koju Radosavljević ovaj put koristi u maniru je njemu bliskih preispitivanja karakteristika i procesa imanentnih jednoj od specifičnijih grafičkih tehnika čiji unikatni kvaliteti ostaju bogatstvo teksture, taktilnost, tonalna raznolikost, neposrednost i ekspresivnost  u stvaranju dodatno naglašeni autorovom namerom da ih uvede kao gradivne elemente tekstualnih zapisa. Na stranicama dnevničkih notesa različitih dimenzija umetnik postupkom pažljivog perforiranja slojeva papira direktno ucrtava reči i rečenice otkrivajući za posmatrača njihove, najpre, semantičke registre u postepenom prelistavanju, uodnošavanju haptičkog i vizulenog onemogućavajući, kako i sam kaže, potpuno čitanje sadržaja knjižnog bloka dok se ne dođe do kraja. Naravno, sa razlogom jer se linije inkrustiranih tekstova moraju osetiti, čulno i emotivno doživeti kao stanja kroz koja prolazimo u našim svakodnevnim sudarima sa realnošću, u ispunjavanju merila društvene prihvatljivosti u efektivnosti, uspehu, ostvarenosti, egzistiranju koje sve više liči na nesavladivu trku bez cilja i sa sve češćim pitanjem: ima li smisla? Sublimirane u kratke sintagme  It is what it is; I do, I do, I do, I do; So soon, so soon, so soon; As long as it takes; Come what may… .. ove poruke koje mantrično utiskujemo u interpersonalne komunikacije i unutrašnje monologe postaju svojevrsni mikro činovi stvaranja nekakvih osećaja i psiholoških odmaka od tenzičnih uslova života, rada, bivstvovanja, prividna olakšanja pa i fatalistička prihvatanja okolnosti zarad fizičkog i mentalnog zdravlja, reči utehe upućene i sebi i drugima da se razumemo u nadi da ih nećemo zaboraviti u prvom naletu deadline-a, novog zadatka, obaveze koje moramo da ispunimo. Prenešeni na momente u jedva vidljivim tragovima sličnih perforiranjima u vezu,  tekstovi na belini papira simbolički evociraju telo kao mesto manifestovanja traumatskog, neprocesuiranih emocija, potisnutih i skrivanih osećanja, prećutanih odgovora, odglumljene neprobojnosti i čvrstine u koju se duboko urezuje svaki pokušaj da ne budemo fragilni, neotporni i bez ožiljka. Multisenzorno iskustvo grafičkog medija kao jedna od umetnikovih polaznih ideja na postavci je dodatno aktivirano koreografisanim kretanjem publike, načinima prezentovanja i dostupnosti izloženih knjiga, sveprožimajućim zvukom u kojem se tek nazire mantrično ponavljanje gore pomenutih poruka, fokusiranim svetlosnim izvorima, mirisnim prstenovima biljnih čajeva umirujućeg dejstva kojima je jasno sugerisan atmosferični ambijent meditativnog susreta posmatrača sa ličnim proživljenostima utisnutih reči.“     /Izvod iz teksta za katalog – Miroslav Karić, kustos izložbe/

Izložba će trajati do 29. oktobra 2024. g.

Tagovi:

Pročitajte još: