Uz taktove pesme „Jutros mi je ruža procvetala“, u Galeriji `73 je u petak 15. novembra održano je veče posvećeno kompozitoru, muzičaru i teksopiscu Dragiši Nedoviću, u organizaciji Udruženja „Stari Čukaričanin“ i Galerije `73. Nedovićeve kompozicije izvodili su članovi ansambla „Pohorski đerdani“. Program su vodili Slavica Vilotijević i Miroslav Marinković. U ime opštine Čukarica programu je prisustvovala članica Veća Jelena Milosavljević.
Dragiša Nedović (Kragujevac, 20. jul 1916 — Kragujevac, 31. januar 1966) rođen je u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine. Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put „kako bi narod čuo njegovu muziku“. Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“… koje su odavna postale trajna muzička baština.
Posle Bosne, putovao je po Dalmaciji, gde, inspirisan morem i brodovima, piše pesme u duhu dalmatinskih narodnih pesama: „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“ (Kad si bila mala Mare). Po povratku u Srbiju, stvara niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Na Moravi vodenica stara“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd’ d’ idemo Rado“, „Siromah sam, druže“, „Harmoniko moja“ i mnoge druge.
U Kragujevcu ga zatiče Drugi svetski rat. Izveden je na streljanje u Šumaricama, međutim, jedan od Nemaca ga prepoznaje kao kompozitora. Dragiša je bio deportovan u nemački grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni zarobljenik provodi četiri godine. Posle završetka rata, Nedović se vraća u rodni grad, i saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen. Ipak, nastavlja da komponuje i piše pesme. Sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima. Poseban pečat koji će ostaviti u istoriji muzike, ogledaće se i u velikoj zaostavštini od preko četiri stotine pesama
