Beogradsko „selo“ kome kraja nema – koliko mu je ime nekako podugačko, tako je i sa glavnom, Beogradskom ulicom. Za Sremčicu se vezuje mnogo asocijacija: predgrađe, bus 511, duga vožnja, Lipovička šuma, Ustanova za decu i mlade. Ali, to su sve nove asocijacije. Današnja Sremčica je ponikla od starog sela, okruženog gustom šumom, koja je bila sklonište i hajduka i ustanika. Sremčica je bila tipična Šumadija.
Ono što je posebno zanimljivo je da se nekada nije tako ni zvala. Nije najjasnije kako je Srem upleo prste i da li je tu bila i neka Sremica… Zna se, međutim, da se selo zvalo – Provalija! Međutim, meštani su bežali u Srem i kada su se vratili, s njima je, verovatno, došlo i novo ime naselja.
Nije nimalo čudno što se zvalo Provalija! I danas je ovo mesto nekako neobično izgrađeno, ne samo što je „beskrajno“ dugačko, oko neverovatnih šest kilometara čak, već su i bočne ulice nepravilnog oblika. Sremčica je, zapravo, prepuna vrtača. Dok je bila samo selo u okolini Beograda kuće su građene oko ovih vrtača, a neke od njih su se nalazile i na imanjima i bile su kultivisane.
Danas ako od centra sela krenete ka Ibarskoj, kroz uske ulice „uletećete“ u „provaliju“, odnosno, nadmorska visina naglo će opasti, a pred vama će se pojaviti – jezero, i to najveće kraško jezero u Šumadiji! Prirodno jezero Rakina bara donedavno je bilo gotovo potpuno isušeno, ali su se meštani angažovali kroz ekološke akcije, očistili ga i ono sada postaje lokalno izletište kojim se svi ponose.
Lipovačka šuma
Sremčica se teritorijalno graniči sa opštinom Barajevo, odnosno, kroz šumu je provučena granica opštine Čukarica.
Lipovička šuma jedna je od najpoznatijih u Beogradu, a okretnica gradskog autobusa 511 potpuno je okružena zelenilom, što je čini specifičnom. Zaštićeno područje, spomenik prirode, nalazi se samo na jednom delu ove šume i zove se „Lipovička šuma – Dugi Rt“.
Upravo Lipovička šuma i tzv. Rt bili su mesto gde je mogla da se obavlja i ispaša, što je za selo bilo veoma važno. Ono što ga je činilo živim su i brojni izvori, poput Debele vode, Turskog točka, Pećine.
Sremčica ima još dve šume
Ali, to nije jedina šuma koja se vezuje za Sremčicu, oko nje su još dve – Sremačka i Ostružnička.
Sremčicu čine najviše porodične kuće, ali je formirano i jedno plansko naselje, kakva su bila popularna osamdesetih godina – zgrade i lepo uređen blokovski prostor. To je Gorica.
Sremčica je u drugoj polovini 20. veka postala poznata i po Ustanovi za decu i mlade, važnom socijalnom centru kome celo društvo treba da pruži posebnu pažnju. Kada je 1969. otvorena, postala je jedinstvena ustanova takvog tipa u zemlji i danas u širokim krugovima prepoznatljiva pod imenom „Sremčica“.
(Kaldrma)
