Nekoliko Beograđana naselo je na priču kompanije koja navodno daje pozajmice po povoljnim uslovima. Epilog su izgubljene svote novca, a firma je nestala preko noći i ugasila sve telefone.
Prevaranti postoje odvajkada, a nažalost opstaju zbog lakovernih građana ili onih koji se nalaze u teškoj situaciji pa se hvataju za slamku spasa.
Prevaranti se često predstavljaju kao investitori ili ozbiljne kompanije koje su u prilici da pozajme novac. Žrtve nasednu i upadnu u vrzino kolo iz kojeg izađu još siromašniji. Kada shvate da su prevareni obično bude kasno da se ovi moderni „zelenaši“ privredu pravdi.
U proteklom periodu jedna kompanija prevarila je nekoliko građana. Radili su po principu savremene banke, odnosno, glumili su istu.
Insistirali su se klijent osigura kod njihove osiguravajuće kuće, koja je u inostranstvu. Klijentima nije bilo sumnjivo to što bi im kartice stizale za tri dana iz Amerike, kao ni količina novca koja je bila potrebna da se uplati pre.
Narodski rečeno „frljali“ su se raznim ugovorima i pozivali na nepostojeće klauzule, tvrdeći da je sve legalno.
Prvi kontakt sa ovakvim kreditorima uglavnom ljudi traže na društvenim mrežama, kao što je to uradio Petar N. Kada dobije osnovne informacije, Petru putem kurirske službe stižu primerci ugovora u iznosu od 5.400 dinara i sa smernicama kako da ih vrati nazad isključivo preko određene kurirske službe. Sam ugovor je sumnjiv jer ne sadrži pravne norme, poput overe kod notara, a poznavaocima ove struke biće očigledan detalj da ni heftalica nije na levoj već na desnoj strani.
Podaci na koje se vraća pošta je kao i ona koja se može videti na internetu.
Kada je Petar uzeo ugovor, pa vratio, usledilo je još nekoliko telefonskih poziva. Klijent je postavljao pitanja koja se uglavnom ticala datuma i očekivanja odobrenje sume.
I sam je posumnjao u validnost postupka, pa je upitao i za to. Dobijao je naravno sve pozitivne odgovore.
Ubrzo zatim, Petru stiže obaveštenje putem prepiske sa FB.
Tu kreće prvo njihovo „povlačenje“ i „ograđivanje“. U prepisci se navodi da zbog navodnog kašnjenja tobože ranijih obaveza klijent mora da osigura svoj zajam kod inostrane kuće ili da ima žiranta.
Klijent, očajan jer mu je pozajmica hitna, pristaje. Stiže mu, pogađate, opet preko kurirske službe dokumentacija koja se opet kao i ugovor plaća na licu mesta kuriru. To je koštalo 60 evra plus 67 evra koja je bila sve sa dostavom 15.000 dinara.
Agent insistira da ugovor stiže jednom kurirskom službom, a da se vraća drugom.
Klijent dobija smernice da se potpisani ugovor vrati isključivo određenom kurirskom službom. Međutim, klijentu u ovom koraku situacija postaje još sumnjivija jer na koverti od kurirske službe stoji vrednost pošiljke 0,00 dinara, a naplaćeno je 15.000 dinara.
Nakon toga prilikom vraćanja pošiljke u kojoj su bili ugovori kod inostranog osiguranja posle 10 minuta od preuzete pošiljke od strane kurira je usledio do tada prvi poziv direktora koji saopštava vesti da će do kraja meseca (septembra) biti izvršena uplata klijentu. Petar ostaje u čudu, pa tek je poslao nazad dokumentaciju, a direktor odgovara da je hteo odmah da javi kako bi ga obradovao o uplati.
Dan pre isteka roka za uplatu Petar dobija poruku na Business account, sa potpuno novog broja, u njoj traže dodatno osiguranje i dokumentaciju.
Tada Petar poziva broj sa kojem mu je stigla poruka, a javlja mu se drugi čovek, i razgovor postaje neprijatan.
Zajmodavac rezignirano „savetuje“ Petra da „radi kako hoće“, i podseća da su to jedini mogući uslovi. „Zašto niste uzimali novac onda od banke a ne ovako, meni svejedno radim za istu platu…“, jedna je od rečenica koje je izgovorio agent (ili direktor, ili kako god da se predstavlja).
To nije bio jedini razgovor s njim. Na kraju, Petru je rečeno da se isporuči nova dokumentacija koja će biti poslata od pravnog zastupnika firme, kao i punomoć na otvaranje namenskog računa (200 dolara, američka banka).
Epilog je da su posle tog razgovora svi telefoni pogašeni i više nema ni traga ni glasa od dotične kompanije.
Navedeni broj telefona u smernicama za vraćanje dokumentacije je ugašen, a u međuvremenu su isključeni i ostali.
Kada je reč o sumnjama u vezi umešanosti kurirskih službi, provereni su i ti navodi. Kako je objašnjeno, vrednost 0 se uglavnom piše iz predostrožnosti kako sam kurir ne bi znao vrednost pošiljke koju dostavlja ili nosi.
A ukoliko se pitate kako je direktor odmah saznao za isporuku, reč je o sistemu automatskog obaveštenja koje su kurirske službe uvele kako bi unapredile svoje usluge. Ističu da nema mesta umešanosti njihovih radnika u ovu situaciju.
Ovakav način „poslovanja“ pojedinih kompanija može dovesti u zabludu naše sugrađane koji su u nezgodnoj situaciji. Petar nažalost, nije jedini prevareni građanin.
Podsećamo, da za sada u Srbiji kredite mogu da daju samo banke, a kompanije pronalaze načine da nude pozajmice uz izuzetno visoke kamate. Građani koji su primorani da traže ovakve kredite prvo se obraćaju dotičnoj kompaniji, očekujući određenu sumu novca, pa pošto savetnik zaposlen u ovoj firmi da zeleno svetlo, odlazi se u partnersku banku.
