Ada Ciganlija trebalo bi uskoro da postane „predeo izuzetnih odlika“ i zaštićeno područje, najavljeno je iz Gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji je pokrenuo ovu inicijativu.
U ovoj instituciji kažu da se ništa neće promeniti u smislu korišćenja, u smislu da će ovo mesto i dalje ostati otvoreno za građane. Stoga, beogradsko more ostaje omiljena destinacija za kupanje, sunačanje ili sportske aktivnosti, ali uz dodatnu zaštitu.
„Zavod za zaštitu prirode je uradio studiju, rekli su da, oko 475 hektara Ade Ciganlije treba da bude zaštićeno. Od toga, 70 hektara kao zaštićena zona druge kategorije, a ostatak kao zaštićena zona treće kategorije. Prošla je javna rasprava i javni uvid u taj čitav projekat. Sada su ostali samo ti neki tehnički detalji, odnosno Skupština grada Beograda treba da donese konačnu odluku“, ističe za Euronews Srbija, direktor sektora sporta i opštih poslova Miodrag Jović.
U Beogradu su neke ade već zaštićene – Veliko ratno ostrvo, Forkontumac (Šveb) i Čakljanac. Poput njih, i Ada Ciganlija je izuzetno važna za opstanak biljnih i životinjskih vrsta, pa su ovde pod kontrolom aktivnosti kao što je intenzivan lov ili prekomeran ribolov.
„Možemo je slobodno nazvati jednom urbanom šumom, koja sadrži i neke autohtone vrste drveća kao što su – crna topola, bela topola, vrba, hrast lužnjak i ono što je takođe bitno jeste da se ovde tom šumom se ne gazduje ina intenzivan način. Znači, ovde se gleda da to drveće doživi jednu duboku starost, da to bude lep prizor za čoveka, ali ono što je mnogo bitnije je da to ima svoju ekološku funkciju jer je dom za brojne vrste ptica“, kaže Slobodan Kneževič iz društva za zaštitu i proučavanje ptica.
I dok Beograđani Adu najviše vole leti, brojne ptice dolaze ovde da prezime. Stručnjaci posebno ističu malog vranca, koji uglavnom stiže iz Jugoistočne Evrope i zimu provodi u gustim vrbacima.
„Zato je izuzetno značajno da se Ada zaštiti budući da se mali vranci hrane ribom, pa ih ribolovci proganjaju. Na Adi Ciganliji, taj progon je koliko toliko ograničen, pa su i mali vranci prepoznali ovu lokaciju kao bezbednu za svoj boravak“, dodaje Knežević.
Za sada ova lokacija nije ni na koji način ugrožena, a cilj inicijative je da se ekološki i drugi kapaciteti još više unaprede, ističu u JP Ada Ciganlija.
„U delovima koji do sad nisu bili pod upravljanjem JP Ada Ciganlija, a koji su onako prilično zapušteni, plan je da se naprave staze zdravlja, parkovske površine i slično. Dakle, u odnosu postojeće zelenilo i površine na Adi Ciganliji, biće još više uređenih parkovskih površina. Takođe, gospodarićemo i Savskim jezerom, odnosno ribolovnim fondom Savskog jezera“, navodi Jović.
Novi režim zaštite doneće nekoliko zabrana: promene namene površina, ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda iz stambenih i ugostiteljskih objekata, izgradnju objekata, kao i seču većeg obima.
Izvor: euronews.rs
