Na terenima u Vodovodskoj 158 a svakodnevno možemo videti decu raširenih osmeha kako igraju za njih najlepšu igru na svetu.
Trener Nikola Škundrić napominje da je smisao da decu kroz igru uče elementarne stvari fudbalske igre ,pospešuju kako svoje fudbalsko znanje tako i socijalno-društveni momenat. Deca kroz sport uče da je sreća jedina stvar koja raste samo kada se deli (teren, jedna lopta). Nikola napominje da od dece koju trenira prevashodno traži otklon ravnodušnosti, jer to je retka stvar koja se teško iskoreni.
Deca na tri meseca u klub donose mišljenje njihovih učiteljica-učitelja o njihovom ponašanju u školi. Dete koje trenira sport mora da sa sobom nosi manir kulturnog deteta punog poštovanja prema igri,protivničkom treneru,protivničkim igračima.
Trener Škundrić napominje da je krajnji cilj ako pričamo o fudbalskom uspehu da nekolicina decu koju trenira kroz deset, dvanaest godina prezentuje na najbolji način svoju zemlju, svoj matični klub,kao i naše najveće klubove, zašto ne i inostrane velikane.
Trener Nikola poznat po svojoj ljubavi prema književnosti napominje da smatra da ne postoji osoba koja je darovita samo za jednu stvar i da dosta treba raditi na dečijoj pismenosti, kulturi, ophodjenju prema roditeljima, kao i da brzinu donošenja odluka na terenu dete može pospešiti kroz sijaset stvari koji nisu usko povezani za fudbal.
Na kraju razgovor Nikola je pojasnio da on od dece uči isto koliko i oni od njega i da se nada da ga je svako dete koje je trenirao učinilo boljim čovekom, što je naposletku jedino vredno.
