Jedan Beograđanin, koji je odlučio da iznajmi mali stan u naselju Žarkovo, završio je, kako kaže, u pravom „krugu pakla“, u odnosu sa svojom stanodavkom koja je bez dozvole odlučila da mu opere sudove, očisti sudoperu i održi lekciju o higijeni. A onda, kada je odlučio da ode, kaže, počelo je beskonačno nabrajanje zamerki u trenutku dok depozit još nije vraćen.
„Napravio sam niz grešaka u koracima, a naišao sam na veoma nezgodnu gazdaricu i sve to skupo me je koštalo – vremena, novca i živaca. Naš odnos se pretvorio u pravi pakao i želeo bih da na svoje greške ukažem svima koji se odluče da iznajme stan, a nemaju iskustva u tome“, priča naš kolega. Ime žene koja se predstavljala kao vlasnica i adresa stana poznati su redakciji.
Stan je, kako kaže, bio „po meri“ – lepo opremljena garsonjera, sa manama koje su manje od prednosti, u mirnom kraju, na dobroj lokaciji, u zgradi, ali ne prevelikoj. I nakon pet meseci „raja“ usledila je gorka „naplata računa“ za sopstvene greške.
„Ono što bih posebno istakao je da nije problem u zlobi ni lošoj nameri. Ta žena bi čak bila spremna i da pomogne. Pričala mi je o svojoj zaista divnoj porodici. Ali kada je u pitanju prelaženje granica privatnosti i sravnjivanje računa, tu počinje spirala pakla kroz koju samo klizite nadole„, priča naš kolega.
Prva greška: Sumnjivi razgovor sa stanodavcem
„Kada sam pozvao telefon u oglasu, javila se žena koja je više ćutala nego govorila. Kao da se i sama dvoumila šta da čini. Ja sam osećao da, kao klijent, moram da je uveravam da sam podoban za njen stan. A onda smo se upoznali i interesovale su je neke privatne stvari iz mog života. Veoma fino i prijatno je pristupala, ali je zapravo zadirala već duboko u ono što nije njena stvar, a to je moja privatnost“
Druga greška: Boravak u iznajmljenom stanu bez ugovora
„Poverenje… kako to lepo zvuči kada ljudi misle da se razumeju, a kako se okrene protiv vas kada stvari krenu da se odvijaju loše. Mislio sam da je sasvim u redu da ugovor bude usmeni. Moje je da boravim u stanu, da ne napravim neku štetu, a za depozit mi nije potrebna priznanica, u poštenoj sam kući“
Treća greška: Nisam promenio bravu na iznajmljenom stanu
„Promena brave u dogovoru sa stanodvcem, obavezna je stavka. Ne samo da on ne bi ulazio, već ni sami ne znate ko je taj stan koristio pre vas. Istina, znao sam da sam ja prvi stanar i brava me nije brinula. U slučaju neke havarije ili problema, ne bi mi smetalo da stanodavac uđe u stan i kada nisam tu. Iako bez najave nije ulazila, poslao sam lošu poruku time što sam joj dozvolio da ima uopšte rezervni ključ“
Četvrta greška: Predaja kirije u stanu
„Svi prijatelji začudili su se kada sam rekao da kiriju predajem na način da me stanodavka poseti u stanu i da sa mnom razgovara. ‘Zašto joj ne uplatiš na račun? Možeš da joj ostaviš novac i ispred vrata, nema potrebe da ti ulazi’, govorili su. Meni se to činilo preterano. Žena može da sedne, da popriča malo i da se uveri da je sve u redu. Sad shvatam koliko sam joj, zapravo, dopustio i poslao pogrešnu poruku o tome kako bi naš odnos trebalo da izgleda“
Peta greška: Sitno čačkanje stvari u iznajmljenom stanu
Kada je, zbog određenih popravki, žena i njena porodica ulazili u stan, dešavalo se da primetim da je neki peškir ili komad odeće pomeren, ostavljen da se bolje suši. Bilo je i komentara da, na primer, bojler ne sme da bude do kraja pojačan i sitnih lekcija iz, oboje smo verovali, dobre namere, koja je samo popločala put kataklizmi“.
