Dani slovačke kulture u Galeriji 73
U slavu umetnosti, čuvanju istorijskog pamćenja i građenju zajedničke kulturne baštine srpskog i slovačkog naroda.
Izložbom „Slovačke četkice“ – autoportreti slovačkih slikara, biće svečano otvorena manifestacija Dani slovačke kulture, koja se tradicionalno organizuje u Galeriji `73. Svečano otvaranje je u četvrtak 11. juna u 19 časova u Galeriji `73 (Požeška 83 a). Izložba se realizuje u saradnji sa Ambasadom Slovačke Republike u Beogradu, Muzejom Vojteha Loflera iz Košica i Galerije `73.
Aktuelna izložba predstavlja slovačke likovne umetnike od međuratnog perioda pa sve do osamdesetih godina 20. veka, kada je formiranje izvorne Löfflerove zbirke postepeno završeno. Projekat nema ambiciju da predstavi slovačku likovnu umetnost u svoj njenoj širini i žanrovskoj raznovrsnosti. Fokusiran je na fenomen autoportreta – žanr koji se u Slovačkoj retko kada celovito tematski obrađuje.
Po obimu intimna, ali po kvalitetu reprezentativna kolekcija predstavlja u Beograd autore srednjoevropskog značaja (npr. Eugen Zmeták, Július Jakoby, Ľudovít Čordák), kao i istaknuta imena slovačke posleratne generacije (Ladislav Čemický, Ján Nemčík, Edita Spannerová, Alexander Eckerdt, Július Szabó). U izboru nisu izostavljeni ni predstavnici Košičke moderne i Krónove škole (Konštantín Bauer, Július Collinásy, Ľudovít Feld), kao ni upečatljive ličnosti nadolazeće generacije sedamdesetih i osamdesetih godina (Jozef Kornucik, Dušan Pončák, Milan Čičvák, Ivan Ďurišin, Štefan Roskoványi). Izbor obuhvata i njegove bliske prijatelje (Anna Grossová, Jozef Hegyesy, Štefan Filep), kao i autoportret samog kolekcionara – Vojteha Löfflera.
Manifestacija „Dani slovačke kulture“ u Galeriji ’73 ove godine donosi posebnu priču o dubokim kulturnim i umetničkim vezama između slovačkog i srpskog naroda. U središtu te priče nalazi se ime Kirila Kutlika, slovačkog slikara čiji je vizionarski rad pre tačno trinaest decenija postavio temelj institucionalnog likovnog obrazovanja u Srbiji.
Kiril Kutlik, rodom iz slovačke porodice sa bogatom tradicijom, školovan na prestižnim akademijama u Pragu i Minhenu, prepoznao je potrebu Beograda za sopstvenim umetničkim jezgrom, gde je upoznao brojne talentovane mlade umetnike koji su želeli da se kroz institucionalno obrazovanje dokazuju u sopstvenom umetničkom izrazu. Prepoznavši njihove talente Kutlik je 5. septembra 1895. godine u Beogradu pokrenuo inicijativu da se na adresi Kosančićev venac na broju 22. otvori Prva crtačka i slikarska škola. Ova škola nije bila samo obrazovna stanica, već i centar srpske moderne. Umetničko stvaralaštvo učenika poput Nadežde Petrović, Borivoja Stevanovića, Dragomira Glišića i Koste Miličevića će kasnije definisati srpsku umetnost 20. veka. Kutlik je u svojim učenicima prepoznao iskru modernizma. Kutlikov život i rad u Beogradu prekinuti su prerano. Umro je 1900. godine, u 31. godini života, ostavivši iza sebe tek započetu misiju. Međutim, plamen koji je upalio nije se ugasio. Njegovu školu nastavili su da vode Risto i Beta Vukanović. Svoj nastavak ova škola imaće u Umetničkoj školi, a potom i današnjem Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Ovogodišnja izložba „Slovačke četkice“ iz zbirke Vojteha Loflera iz Košica potvrđuje da umetnička razmena, započeta Kutlikovim dolaskom u Beograd pre trinaest decenija, i dalje živi, raste i otvara nove prostore za saradnju.
Vojteh Lofler bio je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih slovačkih vajara 20. veka. Rođen je 16. aprila 1906. godine u Košicama, Slovačka. Vajarstvom je počeo da se bavi 1923. godine. Kasnije je usavršavao svoj talenat na studijskim putovanjima u velikim umetničkim centrima poput Praga, Budimpešte, Pariza i Londona. Lofler je bio poznat po tome što je finansijski pomagao mlade umetnike, obezbeđivao im prostor za rad i otkupljivao njihova dela . Na taj način je nastala bogata zbirka autoportreta. Muzej Vojteha Loflera osnovan je 17. decembra 1993. godine. Instituciju je utemeljila gradska opština Košice – Stari Grad koja brine o umetničkoj zaostavštini svog velikana baštineći bogatu umetničku zbirku.
“Gledajući portrete znamenitih Slovaka u istom prostoru u kojem slavimo sećanje na Prvu crtačku i slikarsku školu, svedočimo jedinstvenom kulturnom krugu. Košice- Bratislava- Beograd, Srbija i Slovačka, ponovo se susreću tamo gde su veze najčvršće – u slavljenju umetnosti, čuvanju istorijskog pamćenja i građenju zajedničke kulturne baštine, izjavila je Mirela Pudar direktorka Galerije 73.
