Anđela Branković jedno je od najpoznatijih imena u svetu srpskog, evropskog i svetskog boksa. Sada je potpisala za BK Železnik i govorila o brojnim zanimljivim temama, a pohvalila je i većnika za sport GO Čukarica, Đorđa Bulića, koji je jedan od najzaslužnijih za to što je ona stigla u klub na pomenutoj beogradskoj opštini.
Sredinom marta 2025. godine čitava planeta čula je za Anđelu Branković, devojku koja je Srbiji donela svetsko zlato u boksu! Na Svetskom prvenstvu u Nišu, Anđela je ostvarila nestvaran rezultat i time je na najbolji način zaokružila svoju filmsku priču, ali i najavila svetlu i sjajnu budućnost.
Anđela je prošla trnovit put, ostavljena je u porodilištu odmah po rođenju u bolnici u Novom Sadu 1998. godine, pa je odnesena u Kuću za ostavljenu decu u Rumi, gde je provela kao beba i bombardovanje Srbije 1999. Topli dom je dobila 2000. godine, postala je deo porodice pune ljubavi, te je i njen život krenuo u onom pravom, pozitivnom smeru!
Sada je zbog Anđele Branković eksplodirala bomba na Čukarici pošto je ona postala deo Bokserskog kluba Železnik. Naš portal kontaktirao je Anđelu, koja je govorila o svom životu, karijeri i potpisivanju za novi klub, poslala je moćnu poruku svim devojčicama i dečacima koji tek kreću sa boksom, a imala je i reči hvale za većnika za sport GO Čukarica, Đorđa Bulića, koji je jedan od najzaslužnijih što je ona stigla u Železnik. Anđela nam je odgovorila na sva pitanja jasno, profesionalno, sa velikom pažnjom, osmehom na licu i veoma opširno, kako i dolikuje pravim šampionima, a intervju vas čeka u nastavku teksta.
Usponi, padovi, podrška, inat…
Za početak, reci nam odakle Anđela Branković u svetu boksa? Kako je sve počelo i ko je zaslužan za to što je Srbija dobila jednu takvu šampionku?
– Još kao maloj otac mi je često govorio da bi boks bio sport u kome bih ja bila dobra, međutim mene u tom momentu to stvarno nije privlačilo. Ali pre tačno 10 godina me je drugarica iz razreda na nagovor uvukla u boksersku salu. Tada je sve počelo. Treneri koji se smenjivali, devojke i momci kao sparing partenerke i partneri, pauze i porazi, povratak i vera, takmičenja, kampovi, dobre i loše odluke, usponi i padovi, podrška, inat… Sve su to zaslužne karike koje su u martu dovele do toga da Srbija po prvi put ima šampiona sveta.
Tvoja životna priča može da bude inspiracija mnogima jer si rođena pobednica i neko ko nikada ne odustaje. Govorila si o svemu kroz šta si prošla, ali je pitanje nezaobilazno – kako si od bebe ostavljene u porodilištu stigla do svetskog trona? Kako se sećaš svog detinjstva?
– Zaista bih volela da mogu da potvrdim da sam neko ko nikad ne odustaje. I nadam se da sam kroz dosadašnji put to pokazala, ali i da se u budućnosti to neće promeniti. Prosto celo moje odrastanje učena sam na malim stvarima da ne odustajem – pogotovo kada su one dosadne, to jest ja bih rekla da ih završim do kraja. Sklanjanje i pranje sudova, domaći zadaci, spremanje kreveta, to su one male stvari koje u nas utkaju šablon ponašanja. To su odlično radili moji roditelji kada su me vaspitali. Osim toga,imam izražen takmičarski duh. I takvo i jeste bilo moje odrastanje: sve što radim – odradim do kraja, za željom da to bude najbolje moguće. U svakoj igrici moram da pobedim (osmeh), a čak i kad nije igra – nađem unutrašnji ili spoljašnji motiv da budem najbolja.
Suze koje su obišle svet
Suze prilikom intoniranja himne „Bože pravde“, posle osvajanja titule šampionke sveta, obišle su i oduševile Srbiju. Kako ti gledaš na ovaj trenutak i kako ga se sećaš?
– Momenat intoniranja himne baš na tom takmičenju je za mene bio vrlo emotivan. Prosto… Dugo sam bila u uskom fokusu, „odsečena“ od dešavanja iz spoljašnjeg sveta, daleko od svojih ljudi, baš zbog toga da ne bi postojale mogućnosti za emotivne oscilacije tokom priprema. Međutim kada se sve završilo mislim da se tada u tom u trenutku sve u meni otvorilo i suze su same potekle verovatno najmanje zbog titule… Dugo nisam bila svesna da sam zakoračila na krov sveta. Trebalo je vremena da se svi utisci segnu i poslože. Moram priznati i dalje sam vrlo emotivna na taj rezultat.
Koje si još uspehe postizala tokom karijere?
– Tokom svoje karijere, do sada nisam postigla neke zapažene rezultate. Objektivno možda, da – ali za mene se samo zlata računaju (osmeh). Nakon povratka u boks posle tri i po godine, od 2023. sam bila dvostruki šampion Srbije i Balkana i bronzana na Evropskom prvenstvu prošle godine.
Novi klub – Železnik
Kakvi su ti planovi za budućnost? Kako reprezentativni, tako i klupski? Čuli smo da potpisuješ za BK Železnik, možeš li nam reći nešto više o tome? Šta te je motivisalo da odeš u ovaj klub i ko je zaslužan za ovu transfer bombu?
– Teško mi je da kažem da imamo planove. Reći ću da imamo ideje, da radimo na njima da ih zaokružimo i definišemo, zatim ostvarimo. Celo leto sam provela u sklapanju stručnog tima, tima ljudi koji će se ponaosob baviti svakim segmetom bitnim za dalji razvoj . Već 09.09. nas očekuje let za Rusiju, idemo u njihov trening kamp za željom da učimo i napredujemo. Nakon toga imamo još neku ideju koju upravo pokušavamo da zaokružimo – a tiče se saradnje sa jedim vrhunskim trenerom. Od takmičenja nas već sredinom sledećeg meseca očekuje državno prvenstvo, a nadam se uskoro i debitantski nastup u profesionalnom ringu.
– Moje opredeljenje za BK Železnik možda je sa strane delovao kao logičan sled događaja, s obzirom da sa trenerom Stefanom Hubertom sarađujem neko vreme.
– Ali, zapravo motiv za ovakav korak leži u tome što sam od samog upoznavanja Đorđa Bulića, mogla da osetim jedan prijateljski momenat i slobodu. Ja sam neko ko sve ovo radi iz ljubavi, i smatram da samo ljubav i pozitivna energija mogu da dovedu do najvišeg rezultata, a nekako tu pozitivnu energiju i otvorenost sam osetila kroz Đorđa. I zaista naša komunikacija je uvek takva, pozitivna, vedra, otvorena i kompromisna. 
Foto: Ðorđe Bulić
Moćna poruka za kraj
Da li imaš neku poruku za sve dečake i devojčice koji bi želeli da se bave boksom? Šta bi im rekla rođena šampionka Anđela Branković?
– Ono što bih sigurno poručila svim mladima jeste da prate svoj unutrašnji osećaj. Bez mnogo osvrtanja na to šta drugi ljudi kažu, pa čak i najbliži – prosto unutrašnji osećaj, ona vatra iza grudne kosti, toplina u grudima i blagi smešak kao reakcija na određenu stvar jesu sve ono što nas vodi i nosi kroz život i ostvarenju naše životne legende.
Za kraj, dva pitanja na ličnom nivou – da li bi devojčica Anđela Branković bila zadovoljna onim što je postala Anđela Branković sada? I da li bi imala neku poruku za tu devojčicu?
– Hm… Mislim da mala Anđela ne bi bila baš skroz zadovoljna, ali sigurno da bi bila ponosna dokle je ova Anđela sada stigla, uz naravno želju da dalje nastavi.
– Poruka za istu tu devojčicu bi bila upravo ona gore koju sam napisala: „Ne slušaj druge ljude, ni njihove savete i ako su dobronamerni! Slušaj svoj unutrašnji osećaj, dozvoli da te on vodi i gazi svoj put takav kakav je. Taj put je samo tvoj.“
