Butan-boce imaju široku primenu u domaćinstvima i privredi, a ima i onih koji se greju na butan-gas. Zbog njihove neispravnosti ili nestručnog korišćenja, česte su nesreće. Vlada Bogićević iz Odseka za transport opasne robe pri Ministarstvu saobraćaja kaže za RTS da se periodične kontrole boca vrše na 10 godina, kao i da je važno da građani boce kupuju samo od ovlašćenih punionica. Objašnjava i na šta treba obratiti pažnju na boci.
Nesreće sa plinskim bocama nisu retke, a juče je u eksploziji na Čukarici teže povređena jedna žena. Šta kažu propisi, šta inspekcijske kontrole i šta moraju da znaju oni koji koriste butan-gas.
Vlada Bogićević objašnjava da, prema propisima o transportu opasne robe, posude pod pritiskom u kojima se transportuju gasovi, pa i propan-butan smeše koje se koriste u domaćinstvima i industriji, moraju da izrade, proizvedu, ispitaju i odobre nadležni organi.
Objašnjava da se na posudama pod pritiskom postoje određeni obavezni podaci.
„To su tehnički podaci o bocama i podaci o periodičnoj kontroli. Periodičnu kontrolu posuda pod pritiskom vrše tela koje je Ministarstvo, odnosno nadležni organ, imenovalo, a to su stručna tela za ispitivanje i kontrolu“, navodi Bogićević.
Kontrola boca na deset godina
Rok za vršenje periodičnih kontrola tih posuda je deset godina.
Na pitanje da li to znači da bocu treba da menjamo na deset godina, Bogićević kaže da je ne moramo promeniti, već se tada vrši kontrola kada se menja ventil, pušta se ispitni pritisak, meri se debljina zida posude.
„Ukoliko se svi ti parametri ispunjavaju, onda se ona overava žigom imenovanog tela i produžava se rok upotrebe na deset godina“, dodaje Bogićević.
Faktički, dodaje, boca nema ograničeni rok koliko treba da se koristi.
Navodi da od 1974. godine postoje dokumenta o proizvodnji boca, pre toga ne postoje ta dokumenta, kao i da se one ne mogu ni u kom slučaju produžiti.
Boce se pune i na pumpama – što je strogo zabranjeno
Pravilnik prediđa i stroga prvila za prevoz tih boca. Na pitanje kako se one transportuju, Bogićević kaže da se za vozila koja prevoze boce ne traži ADR sertifikat kao za cisterne, već je potrebno da to vozilo bude obezbeđeno.
„Boce teba da budu tako složene i osigurane da ne može doći do prevrtanja, do pada i vozač mora da ima sertifikat ADR“, dodaje.
Strogo je zabranjeno da se boce pune na pumpama na crevo, ali Bogićević kaže da imaju podatke da se to kod nas dešava.
„Pozvao bih građane da nam javljaju gde se pune boce na pumpama“, navodi Bogićević i dodaje da je to teško otkriti.
Na šta obratiti pažnju na boci
Ukazuje da su dosadašnje inspekcijske kontrole pokazale da se punionice pridržavaju pravila.
„Mi ih redovno kontrolišemo i punionice dobijaju licencu od Agencije za energetiku. Samo te punionice koje imaju licencu mogu puniti boce i ja predlažem građanima da kupuju samo kod ovlašćenih punionica“, ističe Bogićević.
Objašnjava da je u Srbiji registrovano 25 punionica.
„Teško je građanima da dođu baš do njih, ali iz tih punionica idu boce na maloprodaju – to su ili benzinske pumpe ili neko stovarište građevinskog materijala, čak i postoje poljoprivredne apoteke koje se time bave, ali ispunjavaju protivpožarne uslove“, navodi Bogićević.
U jeku energetske krize, mnogi se greju na plin, a Bogićević savetuje građanima da obrate pažnju na boci da li postoji plastični čep koji punionice obavezno stavljaju i koji se skida, a dokaz je da niko nije dirao bocu i da je ona došla iz punionice, sa obaveznom uputstvom.
„Pored toga, da građani kada kupuju traže račun, pored fiskalnog, gde će stajati serijski broj boce, jer se često dešava da vam neće primiti i da će reći niste to tu kupili, doneli ste drugu. Dužan je prodavac da im izda račun sa serijskim brojem i da to overi“, zaključuje Bogićević.
Izvor: RTS.RS
